Priča o vampirima nije nastala u knjigama i filmovima, već među ljudima koji su početkom 18. veka pokušavali da objasne neobične događaje koji su ih zadesili.
U selima tadašnje Srbije, koja su se nalazila pod upravom Habzburške monarhije, počele su da kruže priče o pokojnicima za koje se verovalo da se vraćaju među žive. Ono što je u početku bilo lokalno verovanje, ubrzo je privuklo pažnju austrijskih vlasti, čiji su izveštaji kasnije stigli i do evropske štampe.
Među tim pričama posebno se izdvojila ona o Petru Blagojeviću iz Kisiljeva.
Čovek iz Kisiljeva čije je ime stiglo do evropskih novina
Godine 1725. u selu Kisiljevo kod Velikog Gradišta umro je Petar Blagojević. Ubrzo nakon njegove smrti, među meštanima je zavladao strah.
U kratkom periodu nekoliko ljudi iz sela se razbolelo i umrlo, a prema tadašnjim svedočenjima, neki od njih su na samrti tvrdili da su videli upravo Blagojevića.
Priče su se brzo širile. Meštani su verovali da pokojnik nije pronašao mir i da se noću vraća u selo. Zbog straha koji je zahvatio stanovništvo, zatraženo je da se otvori njegov grob.
Pregledu su prisustvovali predstavnici austrijske vlasti, a ono što su zabeležili poslato je dalje i objavljeno u evropskoj štampi.
Tako je ime Petra Blagojevića, seljaka iz jednog malog mesta kraj Dunava, postalo poznato mnogo dalje od njegovog rodnog kraja.
Arnaut Pavle i slučaj koji je dodatno uzburkao Evropu
Priča se nije završila u Kisiljevu. Nekoliko godina kasnije, pažnju javnosti privukao je slučaj Arnauta Pavla iz Medveđe kod Trstenika. On je za života tvrdio da je imao susret sa vampirom i da je zbog toga strahovao od posledica nakon smrti.
Kada je preminuo, u selu su počele da kruže slične priče kao i u Kisiljevu. Meštani su povezivali njegove smrti sa neobjašnjivim događajima, a austrijske vlasti ponovo su poslale komisiju da ispita slučaj.
Izveštaj sastavljen 1732. godine pod nazivom „Visum et Repertum“ izazvao je veliku pažnju. U njemu su opisani pregledi grobova i zapažanja članova komisije, a tekst je ubrzo preveden i prenošen širom Evrope.
Reč iz Srbije koja je postala svetski poznata
U to vreme Evropa nije imala današnju predstavu o vampiru. Nije bilo ogrtača, očnjaka i dvoraca kakve danas poznajemo iz filmova. Postojalo je samo staro verovanje da neki mrtvi mogu da se vrate među žive.
Ali slučajevi iz Srbije bili su drugačiji jer su prvi dobili pažnju tadašnje štampe i zvaničnih izveštaja.
Upravo tada reč „vampir“, koja potiče iz južnoslovenskih jezika, počinje da prelazi granice Balkana. Iz nje nastaju nemački „Vampir“, engleski „vampire“ i francuski „vampire“.
Pre Drakule, Evropa je već slušala priče iz Srbije
Kada je Bram Stoker 1897. godine objavio roman „Drakula“, priča o bićima koja se vraćaju iz groba već je vekovima kružila Evropom.
Ali malo ko danas zna da su među prvim pričama koje su izazvale takvu pažnju bile upravo one iz Srbije – iz Kisiljeva i Medveđe.
Zbog njih je jedna reč iz našeg jezika postala deo svetske kulture, a imena Petra Blagojevića i Arnauta Pavla ostala su zapisana kao ljudi koji su, makar kroz legendu i strah svog vremena, pomogli da nastane jedan od najpoznatijih mitova današnjice.
