Nervoza nije samo osećaj koji se odvija u našim mislima. Kada se uznemirimo, telo reaguje gotovo istog trenutka – srce počinje ubrzano da kuca, disanje se menja, mišići se zatežu, a nekada se javljaju i znojenje, drhtanje ili neprijatan osećaj u stomaku.
Zašto telo tako reaguje?
Kada mozak proceni da smo pod stresom ili da nam preti neka opasnost, aktivira se reakcija organizma poznata kao „bori se ili beži“. Telo tada oslobađa hormone stresa, uključujući adrenalin, kako bi nas pripremilo da reagujemo.
Zbog toga srce ubrzava rad i šalje više krvi mišićima, disanje može postati brže, dok se mišići nesvesno zatežu. Istovremeno, neke funkcije koje nisu prioritet u tom trenutku, poput varenja, mogu biti usporene. Zato se tokom nervoze mogu javiti knedla u stomaku, mučnina ili nelagoda u crevima.
Iako je ova reakcija prirodna i korisna kada postoji stvarna opasnost, problem nastaje kada telo često ostaje u stanju uzbune, čak i kada neposredne opasnosti nema.
Kako možemo da smirimo telo?
Prvi korak je da usporimo disanje. Sporo i kontrolisano disanje može pomoći da se organizam postepeno vrati u mirnije stanje. Umesto kratkih i brzih udaha, pokušajte da dišete sporije, uz nešto duži izdah.
Pomaže i da opustimo mišiće. Ako primetite da ste stegli vilicu, ramena ili šake, svesno ih opustite. Kratka šetnja takođe može biti korisna, jer omogućava telu da potroši deo energije nastale tokom stresne reakcije.
Na kraju, važno je znati da je nervoza normalna reakcija organizma i da sama po sebi ne znači da se sa telom dešava nešto loše. Kada razumemo zbog čega se javljaju ubrzano lupanje srca, napetost ili promenjeno disanje, lakše možemo da prepoznamo reakciju na stres i damo organizmu vremena da se smiri.
