Do tada je govorila tipičnim engleskim akcentom iz Glostersira, ali je iz sna izronila zvučeći nepogrešivo – francuski. Nikada nije živela u Francuskoj, nije se pretvarala, niti je zaboravila svoj maternji jezik. Preko noći, njen način govora se potpuno promenio.
Iako zvuči kao scenariski zaplet iz naučnofantastičnog filma, Kej nije jedini ovakav slučaj. Širom sveta zabeleženi su retki primeri ljudi koji su se nakon buđenja iz sna, izlaska iz anestezije ili oporavka od teških bolesti probudili sa izmenjenim naglaskom, piše Psychology Today.
Jedna žena iz Oregona progovorila je irskim akcentom posle rutinske intervencije kod zubara, dok je Britanka iz Njukasla nakon moždanog udara počela da zvuči kao da dolazi sa Jamajke.
Zabeležen je čak i slučaj čuvenog pevača Džordža Majkla, koji je nakon koma uzrokovane teškom upalom pluća privremeno progovorio karakterističnim naglaskom sa zapada Engleske.
Da li je zaista moguće preko noći poprimiti strani akcenat? Odgovor je – da, ali iz potpuno drugačijih razloga od onih koje bi većina pretpostavila.
Bolest koja ne uči jezike, već menja mozak
Ovo izuzetno retko stanje u medicini je poznato kao Sindrom stranog akcenta (Foreign Accent Syndrome). Reč je o neurološkom poremećaju govora do kojeg najčešće dolazi usled moždanog udara, trauma glave, multipla skleroze ili teških infekcija.
Oštećenje mozga u ovim slučajevima suptilno remeti finu motoriku govornog aparata – menja se ritam, melodičnost rečenice, naglašavanje slogova i izgovor pojedinih glasova.
Uprkos nazivu, mozak pacijenta zapravo nije preko noći „skinuo“ niti naučio novi akcenat. Stvarni „strani akcenat“ zapravo se stvara u ušima posmatrača. Kada ljudski mozak čuje neobičan ritam i promenjen izgovor, on po automatizmu pokušava da taj zvuk smesti u njemu već poznatu fioku.
Ako neko izgubi sposobnost da pravilno izgovori određeni suglasnik, a uz to nesvesno naglašava pogrešne vokale, slušalac će to intuitivno prepoznati kao francuski, ruski ili nemački naglasak.
Kriza identiteta i tuđi pogled u ogledalu
Iako priče o ovom sindromu često pune novinske stupce kao neobične zanimljivosti, za ljude koji kroz to prolaze situacija je izuzetno teška.
Akcenat je duboko povezan sa našim identitetom, poreklom i zajednicom kojoj pripadamo. Kada se taj glas preko noći promeni, pacijenti se često osećaju kao da su izgubili deo sebe.
Spoznaja da ih okolina i sopstvena porodica posmatraju kao drugu osobu, uz neprestana pitanja stranaca „odakle su zapravo došli“, izaziva snažan osećaj frustracije. Posebno je traumatično to što ovaj sindrom uopšte ne utiče na pamćenje niti na inteligenciju – pacijenti u potpunosti znaju šta žele da kažu i svesni su kako su nekada zvučali, ali njihov govorni aparat jednostavno više ne može da proizvede te iste tonove.
Oporavak zavisi od stepena neurološkog oštećenja. Neki pacijenti uz pomoć logopedskih vežbi uspeju da vrate svoj stari glas nakon nekoliko nedelja, dok drugi godinama nastavljaju da žive sa novim, „uvezanim“ naglaskom.
Sindrom stranog akcenta tako ostaje dirljiv podsetnik na to koliko je ljudski govor složen mehanizam i koliko je naš glas čvrsto utkan u ono što jesmo.
