Mesto pored prozora već je oslobođeno, ali biljke ne treba preneti pravo sa terase među ostalo sobno cveće. Posle meseci provedenih napolju, na listovima i saksijama mogu se skrivati nepoželjni gosti, a uslovi u stanu traže i promenu nege.
Ovi saveti prvenstveno važe za sobne biljke koje su leto provele na otvorenom. Nije svakoj biljci sa terase potreban topao dnevni boravak, nekim vrstama više odgovara svetao i hladniji prostor za prezimljavanje.
Pregledajte i donju stranu listova
Biljka na prvi pogled može delovati zdravo, dok se sitne štetočine kriju na naličju listova, uz lisne drške ili na mladim izdancima. Obratite pažnju na tanku paučinu, lepljive tragove, bele naslage nalik vati i sitne smeđe izbočine.
Uklonite opalo lišće sa površine zemlje i pregledajte spoljašnjost saksije, podmetač i otvore za odvod vode. Listove biljaka koje podnose kvašenje možete nežno isprati mlakom vodom.
Ako primetite štetočine, odvojite biljku od ostalih i najpre utvrdite o čemu je reč. Nasumično prskanje kućnim mešavinama može oštetiti listove, a da problem ostane.
Ne spajajte ih odmah sa ostalim cvećem
I kada pregled ne pokaže ništa sumnjivo, korisno je da tek unete biljke neko vreme držite odvojeno od ostalih. Narednih nekoliko nedelja ponovite pregled listova i izdanaka.
Tako ćete lakše uočiti promene koje su u početku bile neprimetne i reagovati pre nego što se štetočine prošire na druge saksije.
Birajte mesto prema svetlosti, a ne prema praznom uglu
Kutak u kojem saksija lepo izgleda ne mora biti dobro mesto za biljku. U stanu je često manje svetlosti nego na terasi, pa položaj birajte prema potrebama konkretne vrste.
Izbegavajte neposrednu blizinu radijatora, strujanje toplog vazduha iz klime i hladnu promaju. Listovi ne bi trebalo da dodiruju hladno prozorsko staklo.
Ako vreme dozvoljava, biljke pre unošenja postepeno premestite u zaklonjeniji, manje osunčan deo terase. Ipak, prilagođavanje ne treba produžavati ako noći postanu previše hladne za vrstu koju gajite.
Zalivanje više ne prati letnji raspored
Najlakše je nastaviti po navici: ista količina vode, istog dana u nedelji. Međutim, uz manje svetlosti i sporiji rast, mnogim biljkama voda u jesen treba ređe.
Pre zalivanja proverite vlažnost zemlje, a ne samo izgled površine. Kod mnogih sobnih vrsta korisno je sačekati da se gornji sloj prosuši, ali to nije pravilo za sve biljke. Sukulenti i vrste koje vole ravnomerno vlažan supstrat nemaju iste potrebe.
Posle zalivanja pustite da višak vode iscuri i ispraznite podmetač. Zemlja koja je stalno natopljena može dovesti do propadanja korena.
Žut list nije uvek znak da nedostaje voda
Promena svetlosti, temperature i vlažnosti vazduha može izazvati žućenje ili opadanje pojedinih listova. Zato nemojte automatski posezati za kantom za zalivanje ili prihranom.
Najpre proverite zemlju, položaj biljke i moguće prisustvo štetočina. Ako se opadanje nastavlja ili zahvata veći deo biljke, potrebno je potražiti uzrok. Tokom prvih nedelja u stanu pažljivo posmatranje često je korisnije od čestog premeštanja i dodatnog zalivanja.
