Prema starim nordijskim zapisima, Island je u početku nosio ime Snajland, odnosno Snežna zemlja. Taj naziv navodno mu je dao viking Nadod, nakon što ga je tokom boravka na ostrvu zatekla jaka snežna oluja.
Kasnije je švedski moreplovac Gardar oplovio ostrvo, pa je ono jedno vreme bilo poznato kao Gardarovo ostrvo. Današnje ime Island, odnosno Zemlja leda, pripisuje se norveškom vikingu Hrafna-Flokiju, koji je u jednom od fjordova ugledao velike količine plutajućeg leda.
Iako danas deluje ogoljeno i surovo, Island je u vreme dolaska prvih doseljenika bio znatno zeleniji. Velike površine bile su prekrivene brezovim šumama, koje su tokom vekova nestajale zbog seče, ispaše i erozije zemljišta.
Ostrvo između dve tektonske ploče
Island se nalazi između severnoameričke i evroazijske tektonske ploče. Njihovo razmicanje, zajedno sa snažnom vulkanskom aktivnošću, i danas menja izgled ostrva.
Jedno od najpoznatijih mesta na kojem se mogu videti posledice ovog procesa jeste nacionalni park Tingvelir. Pored geološkog značaja, ovaj prostor ima važno mesto i u istoriji zemlje. Tu je 930. godine osnovan Alting, jedna od najstarijih parlamentarnih institucija na svetu, a 1944. godine proglašena je Republika Island.
Island je vekovima bio pod vlašću Norveške i Danske. Suverenitet je stekao 1918. godine, dok je republika zvanično uspostavljena tokom Drugog svetskog rata.
Vodopadi, gejziri i crne plaže
Priroda je glavni razlog zbog kojeg turisti dolaze na Island. Među najpoznatijim mestima su vodopadi Skogafos, Seljalandsfos i Gulfos, geotermalna oblast Haukadalur i gejzir Strokur, koji izbacuje vrelu vodu na svakih nekoliko minuta.
Posebnu pažnju privlači plaža Rejnisfjara, poznata po gotovo crnom vulkanskom pesku, bazaltnim stubovima i snažnim talasima. Iako izgleda nestvarno, smatra se opasnom jer iznenadni talasi mogu da zahvate veliki deo obale.
Na zapadu ostrva nalazi se poluostrvo Snajfelsnes, često nazvano „Island u malom“. Tu se smenjuju vulkanski predeli, ribarska sela, plaže, litice i glečer Snajfelsjokul, koji je poslužio kao inspiracija Žilu Vernu za roman „Put u središte Zemlje“.
Posebni konji i retki posetioci sa Grenlanda
Jedan od simbola zemlje je islandski konj. Nižeg je rasta, snažan i prilagođen teškom terenu. Poznat je po posebnom hodu koji se naziva tolt, tokom kojeg je jahanje znatno mirnije.
Polarni medvedi ne žive stalno na Islandu. Oni veoma retko stignu na santama leda sa Grenlanda, a svaki takav dolazak privuče veliku pažnju javnosti.
U vodama oko ostrva mogu se videti kitovi, delfini i foke, zbog čega su ture za posmatranje morskih životinja postale važan deo turističke ponude.
Legende o trolovima i skrivenim ljudima
Islandski folklor prepun je priča o trolovima, duhovima i skrivenim ljudima poznatim kao huldufolk. Prema legendama, oni žive u stenama i brdima i ne treba narušavati njihov mir.
Iako mnogi ove priče danas doživljavaju kao deo tradicije, one i dalje imaju posebno mesto u islandskoj kulturi. U zemlji magle, lave i neobičnih stena nije teško razumeti kako su takve legende nastajale.
Neobični ukusi islandske kuhinje
Tradicionalna kuhinja Islanda razvila se u uslovima dugih zima i ograničenih izvora hrane. Među najpoznatijim jelima je hakarl, fermentisano meso grenlandske ajkule, koje je poznato po veoma jakom mirisu.
Na trpezi se često nalaze jagnjetina, riba, guste supe i skir, mlečni proizvod koji podseća na jogurt, iako je po načinu proizvodnje bliži mladom siru.
Island zato nije samo zemlja hladnoće. To je ostrvo na kojem se susreću led i vatra, istorija i mitologija, a priroda na svakom koraku pokazuje koliko može da bude lepa, moćna i nepredvidiva.
