Pletenje, heklanje i drugi ručni hobiji, dugo povezivani sa starijim generacijama, poslednjih godina doživljavaju veliki povratak među mladima. Sve više pripadnika generacije Z okuplja se na radionicama pletenja i takozvanim „grannycore“ druženjima, tražeći predah od ekrana i digitalnog zamora. Ipak, stručnjaci ističu da ova promena nije samo prolazni trend: sve je više dokaza da ovakve aktivnosti mogu imati pozitivan uticaj na zdravlje mozga.
Za razliku od pasivnog provođenja vremena uz telefon, pletenje istovremeno angažuje više moždanih funkcija. Zahteva finu motoriku, koordinaciju obe ruke, planiranje, koncentraciju i rešavanje problema, čime podstiče stvaranje i jačanje neuronskih veza.
Istraživanja pokazuju da ovakve kreativne aktivnosti aktiviraju dopaminski sistem zadužen za motivaciju i osećaj zadovoljstva, ali na postepen i stabilan način, bez naglih oscilacija karakterističnih za društvene mreže ili druge brze izvore stimulacije. Istovremeno mogu da doprinesu smanjenju nivoa stresa i boljoj emocionalnoj ravnoteži.
Naučnici naglašavaju da najveću korist ne donosi samo pletenje, već proces učenja novih veština. Mozak najbolje reaguje kada je suočen sa novim izazovima, bilo da je reč o savladavanju prvih petlji, rezbarenju drveta, izradi maketa ili nekom drugom kreativnom hobiju.
Zato stručnjaci smatraju da ovakve aktivnosti predstavljaju jednostavan i prijatan način da tokom celog života održavamo mentalnu vitalnost, razvijamo kreativnost i gradimo otpornost mozga na promene koje donosi starenje.
