Ljudi rođeni krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih praktično su odrasli između dva potpuno različita vremena. Jedan deo pripada Generaciji X, drugi milenijalcima, dok se za one na samoj granici ponekad koristi i naziv Xennials.
Ali sama podela na generacije ovde možda i nije najvažnija. Mnogo više govori način na koji su ti ljudi odrastali.
Njihovo detinjstvo pripadalo je vremenu u kojem je svakodnevica izgledala sasvim drugačije nego danas. Život je bio sporiji, manje toga se planiralo unapred, a mnogo više stvari rešavalo se usput. Nije bilo interneta, mobilnih telefona ni mogućnosti da se do svake informacije dođe za nekoliko sekundi.
Mnogo toga učilo se kroz iskustvo. Deca su ranije dobijala više samostalnosti, vreme su uglavnom provodila napolju, a roditelji nisu mogli svakog trenutka da provere gde su i šta rade.
Ako se društvo dogovorilo da se nađe ispred zgrade u šest, trebalo je jednostavno doći u šest. Nije bilo poruke u poslednjem trenutku da se plan promenio.
Informacije su se tražile u knjigama i enciklopedijama, muzika se presnimavala na kasete, fotografije su se nosile na razvijanje, a ako nekoga pozovete na fiksni telefon i ne javi se – pokušate kasnije.
Onda se, za relativno kratko vreme, svet oko njih potpuno promenio.
Stigli su računari, internet, mobilni telefoni, elektronska pošta, društvene mreže, pametni telefoni, aplikacije, onlajn kupovina i bankarstvo, a danas i veštačka inteligencija.
Ljudi koji su prve fotografije čuvali u porodičnim albumima danas ih imaju na telefonu ili u oblaku. Oni koji su nekada čekali poziv na fiksni telefon danas preko mobilnog rade, plaćaju račune, kupuju karte, zakazuju obaveze i razgovaraju sa ljudima na drugom kraju sveta.
Praktično su odrasli na jedan način, a naučili da žive na sasvim drugi.
Možda je upravo ta sposobnost prilagođavanja razlog zbog kojeg se za ovu generaciju tako često vezuje priča o izdržljivosti.
Mnogi su odrasli uz stav da nema mnogo koristi od kuknjave. Kada naiđe problem, traži se način da se reši. Ako nešto ne ide, pokušava se drugačije.
Za nekoliko decenija promenio se gotovo svaki deo njihove svakodnevice. Način na koji rade, komuniciraju, kupuju, putuju, slušaju muziku, gledaju filmove ili dolaze do informacija danas nema mnogo veze sa svetom u kojem su odrastali.
Neka zanimanja su nestala, pojavila su se potpuno nova, a stvari koje su nekada delovale kao naučna fantastika postale su deo običnog dana.
Naravno, ne postoji istraživanje koje može da dokaže da su ljudi rođeni baš između 1976. i 1985. otporniji od svih drugih generacija, ali možda je upravo ta velika promena najbolji opis ove generacije: odrasli su na jedan način, a naučili da žive na sasvim drugi.
