Sigurno ste više puta u životu u svom okruženju: u školi, na poslu, imali neku osobu koja uvek izgleda srećno i zadovoljno. A onda, kada je bolje upoznate shvatite da nije sve baš tako. Ta osoba vam otkrije duboko nezadovoljstvo, brigu, tugu, iscrpljenost. Pa se čak možda nekada i zapitate: zašto ja ne mogu ovako da se pravim da sam u redu?
A zapravo, nikada ne biste želeli da se dovedete u takvu situaciju, jer ona je vrlo opasna.
O čemu se zapravo radi?
Radi se o funkcionalnoj depresiji, stanju koje često prolazi neprimećeno, jer deluje da osoba normalno funkcioniše. Nema dramatičnog povlačenja iz života, nema jasnog prekida svakodnevnice. Naprotiv, ljudi koji prolaze kroz ovo često su oni koje okolina vidi kao odgovorne, uspešne i stabilne.
To nije zvanična medicinska dijagnoza, termin se sve češće koristi kako bi opisao ljude koji uspevaju da obavljaju svakodnevne obaveze, dok se istovremeno iznutra bore sa osećajem praznine, iscrpljenosti i, često, emocionalne otupljenosti.
Zašto se sve više ljudi danas oseća ovako?
Živimo u vremenu u kojem se vrednost čoveka često meri produktivnošću. Ako stižete sve, to znači da ste dobro. Ako radite, trenirate, odgovarate na poruke i objavljujete sadržaj na društvenim mrežama – niko ne primećuje koliko ste umorni.
Društvene mreže dodatno stvaraju pritisak da stalno budemo okej, inspirativni i funkcionalni. Ljudi su naučili da kriju svoje psihičko stanje iza humora, posla i svakodnevnih obaveza. Zbog toga funkcionalna depresija često ostaje nevidljiva čak i najbližima u vašem okruženju.
Psihološka iscrpljenost ne mora uvek da nastane zbog jednog velikog problema. Nekada je rezultat godina potiskivanja emocija, konstantnog pritiska, nezadovoljstva koje ignorišemo ili života u kojem dugo funkcionišemo bez pravog odmora. Čovek može imati posao, prijatelje, partnera, a da i dalje oseća duboku unutrašnju prazninu.
Gde je rešenje?
Prvi korak u prevenciji funkcionalne depresije jeste da naučimo da prepoznamo sopstveni umor na vreme. Ljudi često ignorišu emocionalnu iscrpljenost dok telo potpuno ne uspori. Važno je da sebi postavimo granice, da ne živimo konstantno u režimu „moram“, kao i da prestanemo da potiskujemo emocije zarad utiska da smo jaki i stabilni. Odmor nije luksuz niti znak slabosti, on je psihološka potreba.
Nekoliko iskrenih razgovora, više sna, manje pritiska, šetnja u prirodi i vreme provedeno bez stalne potrebe za produktivnošću mogu napraviti veliku razliku.
Jednako je važno da naučimo da traženje pomoći nije poraz. Razgovor sa psihologom, psihoterapeutom ili bliskom osobom može pomoći da se emocije ne gomilaju do tačke pucanja. Funkcionalna depresija je opasna zato što je tiha i nevidljiva, pa ljudi često godinama žive u stanju unutrašnjeg preživljavanja misleći da je to normalno. A čovek ne bi trebalo samo da funkcioniše. Trebalo bi i da oseća mir, zadovoljstvo i povezanost sa sopstvenim životom.
