Parastosi su služeni u Srbiji, Republici Srpskoj i Hrvatskoj. Posebno težak dan je za srpske povratnike u Kninu i okolnim mestima, gde se godišnjica „Oluje“ obeležava kao Dan pobede.
Državna ceremonija u Kninu počela je u ranim jutarnjim satima tradicionalnom budnicom. Tokom dana predviđeni su polaganje venaca, prikaz sposobnosti Hrvatske vojske i obraćanja zvaničnika, prenosi RTS.
Srpska zajednica je prethodnih dana odala poštu stradalima i prognanima. U pravoslavnim hramovima služeni su parastosi, a okupljeni su se prisećali članova porodica i komšija koji su ubijeni, nestali ili su zauvek napustili kraj u kojem su živeli.
Jedna od sagovornica RTS-a opisala je kako je „Oluja“ promenila njenu porodicu.
„Najtužniji dan što može biti. Tragedija. Cela familija na sve strane razasuta. Neki su ostali mrtvi ovde, neki su izbegli na pet strana. Sastavljali smo se mesec dana da se ponovo nađemo na jednom mestu“, ispričala je ona.
Sličnu sudbinu prošle su brojne porodice iz Krajine. Neki njihovi članovi ostali su u rodnom kraju, dok su drugi nastavili život u Srbiji, Republici Srpskoj ili u inostranstvu.
Među ljudima koji su u avgustu 1995. napustili svoj dom bio je i današnji načelnik opštine Biskupija Milan Đurđević. Imao je osam godina kada se sa porodicom našao u izbegličkoj koloni.
„U jednom trenutku nestaje sve ono što ste do tada znali. Za mene je to, kao detetu, bio put u nepoznato, ali za moje roditelje i bake i deke to je zaista bio rastanak sa životom koji su do tada živeli“, rekao je Đurđević.
Srbi koji danas žive u Kninu navode da ne osporavaju drugima pravo da obeležavaju događaje iz prošlosti, ali da oni ne mogu da zaborave stradale, izbegličke kolone i kuće koje su morali da napuste.
Srbi, koji su nekada činili većinu stanovništva Knina, danas su u tom gradu nacionalna manjina. Prema popisu iz 2021. godine, u Kninu živi oko 2.500 Srba, što je približno 23 odsto ukupnog stanovništva.
Tako se u Kninu svakog avgusta istovremeno održava državna proslava i služe parastosi. Dok jedni obeležavaju pobedu, drugi pale sveće i sećaju se ljudi koji se nisu vratiliti u avgustu 1995. godine.
