Ministarka Dubravka Đedović Handanović poručuje da je snabdevanje stabilno i da za sada nema razloga za brigu.
Nizak vodostaj Dunava ovog leta ozbiljno se odrazio na proizvodnju električne energije u hidroelektranama Đerdap 1 i Đerdap 2, ali snabdevanje građana i privrede za sada nije ugroženo.
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović navela je da je Dunav na istorijski niskom nivou, a da su dotoci manji čak i od onih zabeleženih 1985. i 2003. godine.
Posledica je i najmanja proizvodnja u Đerdapu 1 od njegovog puštanja u rad 1970. godine.
Ipak, kako je naglasila, energetski sistem funkcioniše stabilno.
„Razloga za brigu nema, sistem je stabilan i njime se upravlja veoma odgovorno“, poručila je ministarka.
Đerdap radi sa znatno manjom snagom
Svi agregati na Đerdapu trenutno su u funkciji i nijedan nije isključen. Problem je jednostavno u količini vode koja stiže do hidroelektrane.
Đerdap 1 i Đerdap 2, prema rečima ministarke, trenutno rade sa oko 20 do 30 odsto ukupne snage.
Nizak vodostaj ne utiče samo na hidroelektrane. Voda iz Dunava potrebna je i za hlađenje termoelektrana u Kostolcu i Obrenovcu, pa je rad pojedinih blokova u Kostolcu morao da bude smanjen za oko trećinu.
Situaciju donekle popravlja proizvodnja na Drini. Hidroelektrane i reverzibilna hidroelektrana Bajina Bašta rade iznad plana, što u ovom trenutku daje dodatnu sigurnost sistemu.
Reverzibilna hidroelektrana Bajina Bašta ponovo je u punoj funkciji nakon završene revitalizacije oba agregata.
Struja na tržištu znatno skuplja
Manja domaća proizvodnja znači da deo potrebne električne energije mora da se nabavlja na tržištu, a upravo tu se vidi još jedan problem.
Cene su poslednjih dana veoma visoke i dostizale su 250 do 260 evra po megavat-satu.
To povećava troškove energetskog sistema, posebno u trenutku kada se i okolne zemlje suočavaju sa slabijom proizvodnjom zbog suše i visokih temperatura.
Srbija, ipak, nastavlja da održava stabilno snabdevanje, dok se nedostajuće količine nadoknađuju iz drugih izvora i kupovinom na tržištu.
Nova ulaganja trebalo bi da donesu veću sigurnost
Jedan od važnijih projekata za naredni period je izgradnja reverzibilne hidroelektrane Bistrica.
Pregovori o finansiranju sa japanskom razvojnom agencijom trebalo bi da budu završeni tokom druge polovine ove godine, dok se početak pripremnih radova očekuje još tokom 2026.
Takva postrojenja posebno su važna kada proizvodnja iz obnovljivih izvora varira tokom dana. Voda može da se pumpa kada je struja jeftinija i ima je dovoljno, a zatim koristi za proizvodnju u trenucima najveće potrošnje.
U međuvremenu se ulaže i u termo sektor. U Kostolcu je posle više od tri decenije pušten novi termo blok, dok se u Kolubari nabavlja nova rudarska oprema.
Na kop Radljevo već je stigao novi odlagač, a stiže i prvi novi bager u basenu Kolubara posle deset godina. Do kraja godine planirano je da u radu budu četiri bagerska sistema.
Nizak Dunav otežava i dopremu goriva
Problem sa vodostajem ne završava se na proizvodnji struje. Dunav je važan i za transport naftnih derivata, a zbog plitke vode barže trenutno mogu da koriste samo oko 30 odsto svog kapaciteta.
Uvoz derivata je tokom jula bio znatno manji nego u uobičajenim okolnostima, a slična situacija očekuje se i tokom avgusta.
Istovremeno su visoke i međunarodne cene dizela, što dodatno opterećuje tržište. Zbog toga je, prema rečima ministarke, posebno važan rad Rafinerije nafte Pančevo. Očekuje se da sredinom avgusta prerada dostigne oko 13.000 tona dnevno, što bi trebalo da pokrije najveći deo potreba domaćeg tržišta.
Država je u međuvremenu zabranila izvoz naftnih derivata, dok su akcize i dalje smanjene. Đedović Handanović navodi da se cene pažljivo prate kako se visoki troškovi na međunarodnom tržištu ne bi u punoj meri preneli na građane.
Operativne rezerve naftnih kompanija takođe mogu da budu stavljene na tržište, dok se državne strateške rezerve čuvaju za situacije u kojima bi snabdevanje bilo ozbiljnije ugroženo.
Iako suša i nizak vodostaj trenutno prave probleme i hidroelektranama i transportu energenata, iz Ministarstva poručuju da sistem ostaje stabilan i da se situacija prati iz dana u dan.
