Svi smo se sigurno nekada susreli sa osobom koja o nekoj temi govori potpuno samouvereno, iako je jasno da je poznaje samo površno. Zanimljivo je da takva sigurnost ne mora uvek da dolazi iz znanja i iskustva.
Upravo tu psihologija prepoznaje Daning-Krugerov efekat, pojavu koja pokazuje koliko ponekad možemo pogrešno da procenimo sopstveno znanje i sposobnosti. Što manje poznajemo neku oblast, teže nam je i da primetimo šta sve u njoj ne razumemo.
Kada ne znamo koliko ne znamo
Psiholozi Dejvid Daning i Džastin Kruger ovaj fenomen opisali su krajem devedesetih godina. Njihova istraživanja pokazala su da ljudi koji postižu slabije rezultate u određenim oblastima često imaju problem da realno procene koliko su u tim oblastima zaista dobri.
Da bismo shvatili da nešto radimo pogrešno, potrebno nam je makar određeno znanje o tome kako bi trebalo da izgleda ispravan odgovor.
Zbog toga početnik može vrlo brzo da stekne utisak da je neku oblast „savladao“, dok osoba koja se njome bavi godinama mnogo bolje vidi koliko je tema zapravo složena.
Vidimo ga i u svakodnevnom životu
Daning-Krugerov efekat ne odnosi se samo na školu ili naučna istraživanja. Može se primetiti gotovo svuda.
Na poslu se, na primer, dešava da osoba sa malo iskustva bude veoma sigurna u svoje odluke, dok neko ko godinama radi isti posao mnogo pažljivije razmatra moguće probleme i posledice.
Slična situacija često se vidi i na društvenim mrežama. O medicini, ekonomiji, ishrani ili politici ponekad se najodlučnije govori upravo onda kada za tvrdnje nema mnogo znanja ni dokaza.
Stručnjaci, nasuprot tome, češće koriste izraze poput „zavisi“, „postoje različiti podaci“ ili „potrebno je još istraživanja“, što nekome može zvučati manje ubedljivo, iako je zapravo znak ozbiljnijeg pristupa.
I tokom učenja postoji sličan trenutak. Kada tek počnemo da upoznajemo neku temu, može nam izgledati jednostavno. Tek kasnije, kada zagrebemo dublje, postajemo svesni koliko toga još ne znamo.
Samopouzdanje nije dokaz znanja
Važno je, ipak, ne proglašavati svaku samouverenu osobu primerom Daning-Krugerovog efekta. Neko može biti veoma siguran u ono što govori i istovremeno biti stručan.
Mnogo bolji znak je način na koji osoba dolazi do zaključka – da li može da objasni na čemu zasniva tvrdnju, prihvata li mogućnost da greši i da li menja mišljenje kada dobije nove činjenice.
Zato veliko samopouzdanje samo po sebi nije dokaz da neko nešto zna, baš kao što ni oprez u govoru nije znak neznanja.
Kako da ne upadnemo u istu zamku?
Najbolja zaštita je spremnost da povremeno preispitamo sopstveno znanje. Korisno je saslušati ljude koji imaju više iskustva, proveriti informacije iz više izvora i prihvatiti kritiku kada je opravdana.
