Koraci su čvrsti i ritmični, a posebno mesto ima osoba na čelu kolone – lave (laweeh), koja vodi grupu, pokazuje promene koraka i često u ruci drži maramicu ili ukrasni predmet kojim naglašava ritam.
Dabke je tradicionalni ples Levanta, posebno snažno povezan sa Libanom, ali se pleše i u Palestini, Jordanu i Siriji. Iako se danas izvodi na svadbama, festivalima i različitim proslavama, njegova priča je mnogo starija od savremenih pozornica. Ples je vekovima bio deo okupljanja zajednice, trenutak kada se ljudi povezuju muzikom i pokretom.
Njegovi koraci nisu slučajni. Plesači najčešće udaraju nogama o pod u pravilnom ritmu, prave kratke korake i povremeno podižu nogu, dok se čitav niz kreće zajedno. Upravo ta istovremenost daje dabkeu njegovu posebnu energiju, jer nije najvažnije koliko je pojedinac vešt, već koliko cela grupa uspeva da diše u istom ritmu.
Muziku obično prate tradicionalni instrumenti poput derbake, bubnja i mizmara, dok se melodija i ritam razlikuju u zavisnosti od kraja i vrste plesa. U Libanu postoji više oblika dabkea, od sporijih i svečanijih do veoma brzih i energičnih varijanti. Na svadbama se ples često pretvara u svojevrsni zajednički ritual, u kojem učestvuju i stariji i mlađi.
Kada desetine ljudi naprave isti korak, istovremeno udare nogom o zemlju i nastave dalje kao jedna kolona, ples postaje simbol zajedništva, porodične tradicije i kulturnog identiteta koji se prenosi sa generacije na generaciju.
