Gradnja pruge do Bara trajala je godinama jer je teren bio surov i naizgled nepremostiv. Na trasi dugoj 476 kilometara radnici su uklesali čak 254 tunela i podigli 234 mosta. Najveći ponos ove pruge je most iznad Male reke, koji je sa visinom od bezmalo 200 metra iznad provalije punih trideset godina držao titulu najvišeg železničkog mosta na svetu. Prvi putnik na ovoj relaciji bio je Josip Broz Tito, koji je čuvenim Plavim vozom prošao trasom neposredno pre zvaničnog otvaranja.
Dok je pruga Beograd–Bar obeležila prošli vek spajanjem planina i mora, moderna Srbija danas piše novu stranicu istorije na šinama. U toku su masovna ulaganja fokusirana na izgradnju modernih, brzih pruga koje ponovo pozicioniraju zemlju kao ključno saobraćajno čvorište ovog dela Evrope. Baš kao što je pre pola veka pruga prema Baru pomerila granice građevinarstva, tako današnji projekti i vozovi koji jure 200 kilometara na sat donose potpuno novu eru i standarde u domaći saobraćaj.
