Ovu neobičnu naviku naučnici su otkrili proučavajući ogrličaste pingvine koji se gnezde na ostrvu King George na Antarktiku.
Umesto jednog dužeg odmora, ptice tokom perioda gnežđenja neprestano tonu u san i bude se. Jedno takvo dremanje traje u proseku svega oko četiri sekunde, a u toku jednog sata može ih biti više od 500. Za 24 sata broj kratkih spavanja prelazi 10.000.
Zašto spavaju tako kratko?
Period kada pingvini čuvaju jaja nije naročito miran. Oko gnezda stalno prolaze druge ptice, susedni pingvini mogu biti agresivni, a u blizini su i braon pomornici koji pokušavaju da ukradu jaja. Dug san bi značio da životinja neko vreme ne prati šta se dešava oko nje.
Kratka dremanja omogućavaju pingvinima da se odmore, ali da se vrlo brzo ponovo probude i provere okolinu. Istraživači smatraju da je upravo takav način spavanja verovatno prilagođavanje životu u bučnoj i nemirnoj koloniji.
Zanimljivo je da opasnost od grabljivica nije bila jedino objašnjenje. Pingvini koji su se gnezdili na ivici kolonije, gde su bili izloženiji predatorima, spavali su oko deset odsto više od onih u njenom centru. Naučnici zato smatraju da guranje, buka i sukobi sa drugim pingvinima u sredini kolonije možda još više remete san.
Mogu da uspavaju samo polovinu mozga
Istraživači su pratili moždanu aktivnost pingvina pomoću malih uređaja i otkrili još jednu zanimljivost.
Ove ptice mogu da spavaju sa obe moždane hemisfere istovremeno, ali i da uspavaju samo jednu polovinu mozga. Kada spava jedna hemisfera, može da se zatvori samo oko na suprotnoj strani glave.
Takav san poznat je i kod nekih drugih ptica i morskih sisara, jer im omogućava da deo mozga odmara dok drugi i dalje prati okolinu.
Ogrličasti pingvini uspevaju da prikupe između 11,5 i 12 sati sporotalasnog sna po moždanoj hemisferi tokom jednog dana, iako najveći deo tog vremena dolazi u pauzama od svega nekoliko sekundi.
Spavaju čak i na moru
Pingvini nisu prestajali sa kratkim spavanjem ni kada bi napustili koloniju i otišli u more.
Istraživanje je pokazalo da mogu da spavaju dok plutaju na površini. Tada spavaju manje nego na kopnu, ali su epizode sna nešto duže. Kada se vrate u koloniju, deo propuštenog sna nadoknađuju, ponovo kroz veoma kratka dremanja.
Studija, objavljena 2023. godine u časopisu Science, pokazala je do tada najfragmentiraniji obrazac sna zabeležen kod neke životinje. Još je zanimljivije što pingvini uprkos takvom ritmu uspešno čuvaju jaja i podižu mladunce.
