Iako želja za pomeranjem sopstvenih granica i osvajanjem veličanstvenih planinskih masiva privlači sve veći broj entuzijasta, stručnjaci upozoravaju da su visoke planine surovo okruženje u kojem i najmanja greška, nedovoljna pripremljenost ili nepovoljna vremenska prognoza mogu imati fatalne posledice.
Neažurna aklimatizacija i „zona smrti“
Najveći nevidljivi neprijatelj svakog visokogorca jeste nadmorska visina i drastičan pad parcijalnog pritiska kiseonika. Na visinama iznad 5.600 metara organizam počinje postupno da slabi, dok iznad 8.000 metara nastupa takozvana „zona smrti“, gde ljudsko telo, bez obzira na fizičku spremu, ubrzano propada.
Visinska bolest u svojim najtežim oblicima — poput plućnog ili moždanog edema — nastupa brzo i neprimetno. Prvi simptomi, kao što su jak pritisak u glavi, mučnina i gubitak koordinacije, često bivaju zanemareni zbog želje da se stigne do vrha, što vodi ka potpunom otkazivanju vitalnih funkcija u uslovima gde je brza evakuacija praktično nemoguća.
Iznenadne vremenske nepogode i „varljivi“ vrhovi
Planine poput krovova Kavkaza (Elbrus) ili Alpa (Mon Blan) često u javnosti važe za „tehnički manje zahtevne“, što kod pojedinih alpinista stvara lažni osećaj sigurnosti. Međutim, meteorološke prilike na ovim masivima menjaju se u roku od nekoliko minuta.
Oluja sa snežnim mećavama, pad temperature ispod minus 30 stepeni i takozvani whiteout (potpuni gubitak vidljivosti usled magle i snega) redovno dovode do toga da se planinari izgube na tilsitima ili skrenu sa bezbednih staza direktno u provalije ili ledničke pukotine.
Komercijalizacija, gužve i ljudski faktor
Poslednjih godina rizik na najvišim svetskim vrhovima značajno povećava i komercijalizacija visokogorstva. Stvaranje kolona i „čepova“ na uskim grebenima, posebno pri usponu na Mon Everest, primorava planinare da satima stoje izloženi ekstremnoj hladnoći, čime troše dragocene zalihe kiseonika i izlažu se riziku od teških promrzlina i iscrpljenosti.
Ipak, alpinistički veterani ističu da najvažniji faktor i dalje ostaje samodisciplina. Odluka o odustajanju i povlačenju ka baznom kampu kada se vreme pogorša ili kada snaga počne da izdaje jeste najteža, ali ujedno i najvažnija odluka koju svaki alpinista mora da donese kako bi sačuvao život.
