Gostujući na TV Prva, Brnabić je rekla da je Univerzitet u Beogradu praktično izgubio čitavu akademsku godinu i da su tokom blokada bili onemogućeni i studenti koji su želeli da studiraju i profesori koji su želeli da drže nastavu.
„Imate univerzitet koji je propustio čitavu akademsku godinu i sprečio studente da studiraju“, rekla je Brnabić.
Prema njenoj oceni, blokade nisu uticale samo na nastavu već i na naučni rad zaposlenih na fakultetima.
„Da su blokade blagotvorne po naučni rad i po obrazovanje, verujem da bi svake godine postojale na Harvardu, Kembridžu, Oksfordu i MIT-u“, navela je Brnabić.
Ona smatra da trenutni pad Univerziteta u Beogradu na Šangajskoj listi nije posledica samo događaja iz prethodne akademske godine, već da uzroke treba tražiti i u ranijem periodu.
Odgovornost je pripisala rukovodstvu Univerziteta na čelu sa Vladanom Đokićem.
„Ovo je posledica njihovog nerada od ranije, od kad univerzitetom rukovodi Vladan Đokić, a posledice samih blokada ćemo trpeti i gledati tek u godinama koje slede“, rekla je Brnabić.
Govoreći o finansiranju visokog obrazovanja, ona je odbacila tvrdnje da Univerzitet u Beogradu nema podršku države.
Kako je navela, plate zaposlenih na visokoškolskim ustanovama tokom poslednje dve godine kumulativno su povećane za nešto više od 22 odsto.
„Samo tokom 2025. godine plate profesora su podignute 15,9 odsto, a dodatno su u januaru 2026. povećane za 5,1 odsto“, rekla je Brnabić.
Prema podacima koje je iznela, plate univerzitetskih profesora sada iznose oko 176.000 dinara neto, dok su, kako je navela, u periodu prethodne vlasti iznosile oko 77.000 dinara.
Brnabić je istakla i da godišnji budžet za visoko obrazovanje trenutno premašuje 72 milijarde dinara.
„Mi smo došli do toga da je budžet za visoko obrazovanje preko 72 milijarde dinara, odnosno više od 615 miliona evra godišnje“, rekla je ona.
Predsednica parlamenta kritikovala je i način na koji je deo univerzitetske zajednice postupao tokom blokada, tvrdeći da studenti nisu bili tretirani jednako i da su pravljene podele na osnovu njihovog odnosa prema protestima.
Osvrnula se i na način finansiranja visokog obrazovanja, navodeći da se sistem u Srbiji ne može direktno porediti sa modelima koji postoje u državama Evropske unije.
Prema njenim rečima, u zemljama EU finansiranje je u većoj meri povezano sa rezultatima i kvalitetom nastave, dok se u Srbiji deo univerzitetske zajednice protivi tome da takvi kriterijumi imaju veću ulogu.
