Aleksandra Vučića ne treba politički otpisivati nakon poraza njegove liste na parlamentarnim izborima, poručuje Kapil Komiredi u komentaru za britanski „Telegraf“.
Prema njegovoj oceni, prelazak u opoziciju mogao bi Vučiću da omogući reorganizaciju, dok će se pobednička Studentska lista suočiti sa odgovornošću za upravljanje državom.
Komiredi polazi od Vučićevog obraćanja u izbornoj noći, kada je, pre završetka prebrojavanja glasova, saopštio da njegova strana, prema raspoloživim uzorcima, neće imati parlamentarnu većinu.
Autor taj potez tumači kao prihvatanje izborne volje i suprotstavlja ga ranijim predviđanjima da Vučić neće priznati poraz.
Istovremeno, pobedu Studentske liste opisuje kao istorijski rezultat, uz ocenu da će njeni naredni potezi pokazati koliko je spremna da preuzme vlast.
Od zajedničkog protivljenja do zajedničke politike
Najveći izazov za pobednički pokret, smatra Komiredi, biće prelazak iz političke mobilizacije u svakodnevno vođenje institucija.
U njegovoj analizi posebno mesto zauzimaju razlike među ljudima okupljenim oko Studentske liste. Zajedničko protivljenje Vučiću, ocenjuje autor, moglo je da ih poveže tokom kampanje, ali ne mora biti dovoljno za dogovor o ekonomiji, kadrovskim rešenjima i spoljnopolitičkim pitanjima.
Komiredi podseća na indijski pokret Džej Pi, koji je doprineo porazu Indire Gandi 1977. godine, ali se potom suočio sa unutrašnjim podelama. Tu paralelu koristi kao upozorenje da izborna pobeda širokog pokreta sama po sebi ne garantuje stabilnost buduće vlasti.
„Osobine koje su mu pomogle da pobedi ne moraju nužno da mu pomognu i da vlada“, navodi autor.
Spoljna politika kao test jedinstva
Odnosi sa Evropskom unijom, Rusijom, Kinom i Sjedinjenim Američkim Državama biće, prema Komiredijevoj proceni, među najzahtevnijim pitanjima za buduću vladu.
Autor razmatra kako bi različita opredeljenja unutar pokreta mogla da utiču na odluke o Kosovu, odnosima sa Moskvom i evropskim integracijama. Njegova je ocena da bi pojedini potezi mogli da izazovu nezadovoljstvo među delovima iste političke grupacije.
Uz diplomatska pitanja, izdvaja i potrebu da se očuva poverenje investitora, obezbedi funkcionisanje državne uprave i odredi odnos prema postojećim projektima, među kojima pominje Beograd na vodi i Ekspo.
Komiredi povoljno ocenjuje Vučićevu sposobnost održavanja odnosa sa različitim međunarodnim partnerima, smatrajući da će značaj tog balansiranja postati vidljiviji tokom narednih meseci.
Zašto autor smatra da Vučića ne treba otpisivati
U osvrtu na Vučićev politički put, Komiredi osporava poređenja sa Viktorom Orbanom i Narendrom Modijem. Kao primer odluke kojom je Vučić, prema njegovom tumačenju, odstupio od očekivanja konzervativnog dela javnosti, navodi imenovanje Ane Brnabić za predsednicu Vlade 2017. godine.
Autor se osvrće i na Vučićev odnos prema Orbanu, prenoseći njegovu poruku: „Lojalnost mora nešto da znači.“
Završni deo komentara posvećen je mogućnosti Vučićevog političkog povratka. Komiredi smatra da bi ga oslobađanje od odgovornosti za izvršnu vlast moglo staviti u povoljniju poziciju za okupljanje pristalica i delovanje iz opozicije.
Iako ostavlja mogućnost da buduća vlada ostvari bolje rezultate nego što očekuje, autor predviđa da će njena unutrašnja kohezija biti presudna. Eventualne podele i teškoće u upravljanju, prema njegovoj proceni, otvorile bi prostor za ponovno jačanje Vučića.
Komentar završava porukom: „Ne otpisujte ga.“
