Tegobe mogu biti povezane i sa bakterijama, alergijama, duvanskim dimom i drugim nadražujućim faktorima.
1. Klima duva direktno u vas
Hladan i suv vazduh koji satima duva u lice ili vrat može da izazove suvoću i peckanje u grlu. Prostoriju zato rashlađujte postepeno, ne sedite neposredno ispod uređaja i povremeno provetravajte.
2. Ne pijete dovoljno vode
Na visokim temperaturama telo gubi više tečnosti, pa se mogu javiti žeđ, umor, glavobolja, suva usta i tamnija mokraća. Isušena sluzokoža osetljivija je na klimatizovan vazduh, dim i prašinu, zbog čega vodu treba piti redovno tokom dana.
3. Zanemarujete higijenu ruku
Aerodromi, javni prevoz, tržni centri i letovališta okupljaju veliki broj ljudi, što olakšava širenje respiratornih virusa. Ruke treba prati sapunom i vodom, posebno pre jela i nakon kijanja, kašljanja ili brisanja nosa. Kada to nije moguće, može se koristiti sredstvo sa najmanje 60 odsto alkohola.
4. Prebrzo pijete ledene napitke
Sladoled i hladni napici ne izazivaju infekciju, a nekim ljudima hladnoća čak privremeno ublažava bol. Ipak, veoma hladan napitak može da pojača peckanje ako je grlo već nadraženo. Najbolje je pratiti reakciju organizma i hladne napitke konzumirati polako.
5. Ne spavate dovoljno
Učestali nedostatak sna može da oslabi odbrambene sposobnosti organizma. Većini odraslih potrebno je najmanje sedam sati sna, zbog čega je i tokom odmora i putovanja važno zadržati koliko-toliko pravilan ritam.
6. Ostajete u mokrom kupaćem kostimu
Mokar kupaći ne može da izazove infekciju grla. Ipak, u kombinaciji sa hladnim vazduhom iz klima uređaja može da pojača osećaj nelagodnosti. Presvlačenje je korisno zbog udobnosti i zaštite kože, ali nije zaštita od virusa i bakterija.
7. Boravite u zadimljenom prostoru
Cigarete, elektronske cigarete i pasivno pušenje nadražuju sluzokožu grla i disajne puteve. Posledice mogu biti suvoća, kašalj, promuklost i peckanje. Otvaranje prozora nije dovoljno da ukloni štetne materije, pa je najbolje izbegavati dim u zatvorenom prostoru.
Nadražaj ili infekcija?
Nadražaj izazvan suvim vazduhom najčešće se ublaži nakon izlaska iz rashlađene prostorije, uzimanja tečnosti i odmora. Obično nije praćen visokom temperaturom i izraženom malaksalošću.
Na virusnu infekciju mogu da ukažu curenje nosa, kašalj, kijanje, promuklost, bolovi u telu i temperatura. Nagao bol pri gutanju, otečene žlezde i bele naslage na krajnicima mogu zahtevati pregled i testiranje na streptokoknu infekciju.
Šta može da ublaži tegobe?
Kod blažeg bola mogu pomoći voda, topli ili hladni napici, grgljanje mlake slane vode, odmor, ovlaživanje suvog vazduha i izbegavanje dima. Med se može dati odraslima i deci starijoj od godinu dana.
Antibiotike ne treba uzimati bez preporuke lekara jer ne deluju na virusne infekcije.
Kada treba otići kod lekara?
Pregled je potreban ako bol traje duže od nedelju dana, često se vraća, pogoršava se ili ga prate visoka temperatura i znaci dehidracije.
Hitnu pomoć treba potražiti ako osoba otežano diše, ne može da guta, nekontrolisano joj curi pljuvačka ili se simptomi naglo pogoršavaju.
Klima, sladoled i mokar kupaći mogu da pojačaju prolaznu nelagodnost, ali nisu uzrok svake upale grla. Najvažniji su umereno rashlađivanje, dovoljno vode i sna, redovna higijena ruku i izbegavanje duvanskog dima.
