Iza ove tvrdnje krije se jasna ekonomska računica koja pokazuje da je Kina uspela da proizvede električna vozila koja nisu samo drastično jeftinija od zapadne konkurencije, već u mnogim tehnološkim segmentima i naprednija.
Međutim, odnos između takozvane „Velike trojke“ iz Detroita i kineskih automobilskih giganata mnogo je složeniji od proste utakmice na otvorenom terenu. Pitanje da li bi slobodno tržištei ugasilo američku industriju zahteva analizu strukture troškova, državnog uplitanja sa obe strane i istorije zaštitnih mera koje decenijama oblikuju globalnu auto-industriju.
Prednost u ceni i kineska dominacija u lancu snabdevanja
Glavni adut kineskih proizvođača leži u potpunoj kontroli vertikalnog lanca snabdevanja, pre svega u proizvodnji baterija koje čine najskuplju komponentu električnih vozila.
Kineske kompanije ovladale su preradom ključnih sirovina poput litijuma, kobalta i nikla, a istovremeno vode u razvoju pristupačnijih LFP baterija. Kada se na to dodaju niži troškovi rada, masovna skalabilnost i visoka automatizacija fabrika, dobija se situacija u kojoj kineski modeli nude nivo opreme i dometa po cenama kojima američki proizvođači trenutno ne mogu da pariraju bez značajnih gubitaka po prodatom vozilu.
Mit o čisto slobodnom tržištu i uloga države
Tvrdnja o „čistom slobodnom tržištu“ često zanemaruje činjenicu da je uspon kineske auto-industrije bio direktno pomognut višedecenijskim, masivnim državnim subvencijama, povoljnim kreditima i strateškim usmeravanjem kapitala od strane vlasti u Pekingu.
Sa druge strane, ni američko tržište nikada nije funkcionisalo u potpunom vakuumu slobodne konkurencije. Od istorijskih paketa pomoći i spasavanja Detroita tokom krize 2008. godine, preko decenijskih protekcionističkih taksi na uvoz lakih kamioneta i pikapova, pa sve do savremenih poreskih olakšica za domaća vozila, američka država je uvek aktivno štitila sopstvene proizvođače od spoljnih uticaja.
Geopolitika i podizanje novih trgovinskih zidova
Zabrinutost od potencijalnog potopa domaće industrije dovela je do toga da ekonomski principi ustupe mesto nacionalnoj bezbednosti i očuvanju radnih mesta. Izuzetno visoke uvozne carine od preko sto odsto na kineska električna vozila, zajedno sa restrikcijama vezanim za prenos podataka i softver, praktično su zatvorile američko tržište za kineske brendove.
Razlog za ovako drastične mere ne leži samo u zaštiti profita u Detroitu, već i u strahu od gubitka stotina hiljada radnih mesta u proizvodnom sektoru, što bi imalo razarajuće političke i socioekonomske posledice u ključnim američkim savezničkim državama.
Dugoročne posledice izolacije od globalne konkurencije
Iako visoke barijere pružaju američkim kompanijama neophodno vreme za prilagođavanje i prenaoružavanje tehnologije, one istovremeno nose rizik od stvaranja izolovanog i nekonkurentnog tržišta.
Kineski proizvođači u međuvremenu ubrzano šire svoje prisustvo u Evropi, Južnoj Americi i Aziji, prilagođavajući se lokalnim zahtevima i gradeći sopstvene fabrike van Kine.
Ukoliko američki giganti iskoriste protekcionizam samo za očuvanje postojećih margina umesto za radikalno smanjenje troškova i tehnološki skok, razmak u konkurentnosti na globalnom nivou mogao bi postati toliko veliki da ga nikakve carinske barijere dugoročno neće moći nadoknaditi.
