Đorđe Isailović je hladni sever zamenio toplinom rodne Šumadije i obnovio uzgoj autohtone rase svinja – moravke.
Nekadašnji fudbaler, danas nagrađivani mladi poljoprivrednik – Đorđe Isailović je pre šest godina doneo odluku da se iz hladne Skandinavije vrati u Šumadiju i započne život na selu.
Meso svinja rase moravke sadrži nizak procenat masti i bogato je omega-3 masnim kiselinama, koje pozitivno utiču na smanjenje lošeg holesterola.
Na gazdinstvu trenutno ima oko tridesetak grla, a cilj je da se u narednih pet godina proizvodnja udvostruči i dostigne oko 300 tovljenika godišnje.
Došli smo u živopisno selo Donja Vrbava, u srcu Šumadije, u opštini Gornji Milanovac, kako bismo upoznali jednog mladog čoveka, koji se sa svojih 30 godina najpre ostvario u fudbalu, a potom je dobio jedno izuzetno značajno priznanje u svetu poljoprivrede. Hladnu Skandinaviju odlučio je da zameni toplom Šumadijom. Đorđe Isailović se pre šest godina opredelio za gajenje svinja rase moravke. Uvek ima desetak krmača na prašenju, plus prasići, plus tovljenici.
Danas ih ima oko tridesetak. Plan mu je da duplira proizvodnju i da izbaci oko trista tovljenika godišnje, što mu je cilj za narandnih pet godina.
Srbija je nekada bila poznata po uzgoju i izvozu svinja ove rase, koje su se slobodno hranile po prostranim hrastovim šumama.
Uzgajana potpuno prirodnom ishranom, ova rasa je kroz višedecenijski period, prirodnom selekcijom, poboljšavala kvalitet mesa koje se i danas veoma ceni.
Meso svinja ove rase sadrži nizak procenat masti, bogatog omega 3 amino kiselinama, koje drastično utiču na smanjenje takozvanog lošeg holesterola u organizmu.
Boravak na svežem vazduhu, ishrana isključivo onim što svinja nađe u prirodi, a ne koncentrovanom hranom, garancija je kvaliteta ovog mesa. Proizvodi se plasiraju u okviru gazdinstva, shodno zakonima koje je naša država propisala, ali se Đorđe kao moderan čovek oslanja i na promociju i reklamiranje preko društvenih mreža. Najviše se traže suhomesnati proizvodi, slanina ,kobasica i naravno, čvarci.
Veliki trud i rad na proizvodnji i očuvanju autohtone rase je prepoznat od strane stručne javnosti, tako da je Đorđe proše godine dobio nagradu za najboleg mladog poljoprivrednika u Srbiji, na Novosadskom sajmu.
Za kraj razgovora tvrdi da je najlepše vratiti se korenima i zaključuje: “Mi smo tu, što se kaže, došli na ledinu i počeli da stvaramo nešto. Tako da je to jedno onako lepo priznanje. Mislim da može svima ovo da bude veliki vetar u leđa. Selo je u svima nama, nekim delom.
To mora da se voli, mora da vam bude u krvi i morate da imate neku iskru koja će da vas gura u svemu tome, ali ljubav je najvažnija.”
