Jedno od najznačajnijih zdanja u Nišu, Gradska kuća, danas predstavlja administrativni centar grada, ali i važan svedok istorijskih i društvenih promena kroz koje je ovaj grad prolazio. Tokom vremena menjala je namenu, ali je ostala mesto na kojem se donose ključne odluke.
Od banke do Gradske kuće
Zgrada nekadašnje filijale Narodne banke, u kojoj se danas nalazi Gradska kuća, počela je da se gradi 1925. godine prema projektu arhitekte Aleksandra Jankovića. Podignuta je na mestu nekadašnjeg Kneževog dvora, letnje rezidencije kralja Milana Obrenovića.
Kamen temeljac položio je Đorđe Vajfert, čime je započeta izgradnja objekta koji će kasnije postati jedan od najvrednijih javnih objekata u Nišu, ali i jedan od najlepših u Srbiji.
Promene kroz decenije
Tokom adaptacionih radova 1972. godine, uoči useljenja Predsedništva Skupštine opštine Niša, uklonjena je ograda oko zgrade. U narednim decenijama prostor je dobijao i dodatne funkcije, pa su se tokom devedesetih godina u njenom holu održavala i venčanja.
Zgrada je 1986. godine proglašena spomenikom kulture i od tada uživa zakonsku zaštitu.
Skrivena istorija u sefovima
U okviru objekta nalaze se i sefovi u kojima se čuva vredna istorijska građa. Upravo zbog toga, ovaj prostor ima potencijal da bude iskorišćen i za organizovanje izložbi koje bi javnosti približile deo bogate prošlosti koju Gradska kuća čuva.
