Svi znamo za šta je kolagen dobar, pre svega: za rast noktiju, kose, za lepu kožu, jake kosti…
Postoje i drugi načini da se iskoriste potencijalne koristi kolagena bez suplemenata, kažu stručnjaci. Mnoge namirnice sadrže kolagen, uključujući meso, piletinu, ribu, jaja i čorbu od kostiju. Preporučuje se unos vitamina C, bakra, cinka i aminokiselina prolina i glicina kako bi se podržala proizvodnja kolagena. Retinoidi, sastojci mnogih anti-aging krema za kožu, deluju tako što povećavaju proizvodnju kolagena.
Šta je zapravo kolagen i kako funkcioniše?
Kolagen je najzastupljeniji protein kod sisara, čineći 30 odsto proteina u našem telu. On je ključni strukturni element kože, ligamenata, mišića, tetiva, kostiju, krvnih sudova, sluznice creva i drugih vezivnih tkiva. Oblikovan kao trostruka spirala sa tri lanca aminokiselina čvrsto uvrnutih jedna oko druge, što protein čini jakim i krutim, kolagen je kategorizovan u 28 tipova, na osnovu molekularne strukture i mesta u telu gde se nalazi.
Glavna uloga kolagena je da pruži potporu, snagu i strukturu. On daje elastičnost koži i štiti organe. Takođe pomaže u zgrušavanju krvi i rastu novih ćelija kože. Kada telo ne može da proizvede dovoljno kolagena, ti procesi se narušavaju. Kod ljudi sa genetskim poremećajem koji ometa sposobnost tela da proizvodi kolagen, simptomi mogu uključivati meku i rastegljivu kožu, prekomerno stvaranje modrica i nestabilne zglobove. Autoimuna stanja poput lupusa i reumatoidnog artritisa takođe mogu oštetiti kolagen.
Nakon 40. godine, gubimo oko 1 odsto kolagena u telu svake godine. Do 80. godine, gubitak kolagena može dostići 75 odsto. Sa manje kolagena koji podržava tetive i ligamente, mnogi ljudi razvijaju hronične bolove koji ih sprečavaju da ostanu aktivni.
