Koliko znate o ADHD-u? ADHD se dijagnostikuje kao vid poremećaja pažnje. Ali, retko kada je samo to. Neki pacijenti se prvenstveno bore sa fokusom. Drugi ne mogu da miruju. Treći se bore s jakim emocijama koje se nadovezuju na oba slučaja. I za pacijente i za doktore to je dug proces lečenja koji uključuje pokušaje i greške, a ponekad i frustraciju, dok se ne pronađe pravi lek.
Nova studija snimanja mozga, objavljena krajem februara, sugeriše da ta varijabilnost možda nije slučajna. Istraživači iz Kine, Amerike i Australije analizirali su snimke dece s ADHD-om. Ispitujući sivu masu (moždano tkivo gusto prepuno neurona ključno za prenos informacija) tim je identifikovao tri različita podtipa, svaki sa svojim hemijskim interakcijama. Nalazi kažu da ADHD možda nije jedan poremećaj koji se različito ispoljava, već je krovni naziv za nekoliko srodnih stanja s različitim neuralnim potpisima.
Oni su identifikovali: teški tip sa emotivnom disregulacijom, pretežno hiperaktivni i impulsivni tip i pretežno nepažljiv tip.
Autori studije naglašavaju da njihovi identifikovani tipovi nisu nove dijagnostičke kategorije. Ipak, ADHD ostaje klinička dijagnoza zasnovana na proceni ponašanja, a ne na skeniranju mozga.
