Kada biste Irance pitali koji im je omiljeni grad, Širaz bi bio u top tri odgovora. Širaz je uporište persijske kulture, istorije i arhitekture, smešten u podnožju planine Zagros, u pokrajini Fars, a oduvek je više od običnog grada.
„Ako nisi video Širaz, nisi video ništa“, česta je izreka među Irancima. On je središte umetnosti i trgovine još od Ahemenidskog carstva. Svoj najveći procvat doživljava u 18. veku kada je postao prestonica u vreme dinastije Zand. Ova dinastija je Širazu ostavila nasleđe u vidu neprikosnovene arhitekture koja i dan danas čini srce grada.
Grad poezije, ljubavi i pesnika
Širaz je pre svega – reč. Persijska reč, ispevana pre više vekova, a još uvek živa. Na istočnom ulazu u grad, u divnom vrtu punom čempresa i ruža, počiva Hafiz, najveći persijski pesnik. Njegov mauzolej je hodočasničko mesto za sve Irance. Porodice i mladi parovi sede na ćilimima, dok starci zatvorenih očiju slušaju stihove koji se čitaju naglas. Ovde se ljudi mole, sanjare, zaljubljuju. Kažu da svaki Iranac u svom domu ima Hafizov Divan i obraća mu se za savet kada je u nedoumici, otvorivši knjigu na slučajnoj strani stih će mu reći šta da radi.
Persijanci su izmislili koncept raja kao vrta i Širaz je živ dokaz toga. Kažu da čempres u persijskoj kulturi simbolizuje otpornost i večni život, a u svakom vrtu ih ima na stotine.
Ljubičasta džamija Nasir al-Mulk
Ustati u zoru u Širazu ima poseban razlog – tada počinje molitva u džamiji Nasir al-Mulk. Ovu džamiju iz 19. veka zovu i „Ljubičasta džamija“, zbog ljubičastih cvetova na pločicama koje je krase. Ali njena prava magija je unutra. Kada sunčeva svetlost prođe kroz vitraže na zidu, cela prostorija se pretvori u kaleidoskop. Boje – plava, crvena, žuta, zelena – padaju na persijske ćilime, na stubove obložene pločicama, na lice vernika. Ljudi sede u tišini, gledaju i upijaju ovaj prizor koji, takođe, podseća na poetski čin.
Ali, osim persijskog nasleđa, u Širazu se oseća i duh savremenog Irana. Ovo je grad umerene klime sa skoro 2.000.000 stanovnika. Kroz njega teče Suva reka koja se uliva u jezero Maharla. Ipak, u govoru njegovih stanovnika i širaskom dijalektu i dalje se čuje prizvuk persijskog jezika. Veliki uticaj u tome je imala poezija pesnika Hafiza i Saadija. Islam je većinska religija.
