Mesto Belo Blato još početkom 1900-ih godina bilo je poznato po trskarima i trski. Danas ih je ostalo malo. Fero Straka je jedan od poslednjih trskara u ovom kraju i prava je osoba koja može da priča o tome kako je ovaj posao nekada izgledao i šta se promenilo do danas.
Od porodičnog posla do velike proizvodnje
Trskom je počeo da se bavi sa četrnaest ili petnaest godina, kada je sa ocem krenuo u posao. U to vreme, širom Vojvodine bilo je mnogo trske. Nije se prerađivala, već se vezivala u snopove i izvozila, uglavnom za Nemačku.
Seča trske počinje u novembru, pred Božić, i traje do Uskrsa, odnosno do marta i aprila.
Po struci je Fero Straka bio mlinar, ali kada se mlin zatvorio, potpuno se posvetio radu sa trskom. U to vreme srednjih stručnih škola bilo je malo, a on je postavljen na rukovodeće mesto kako bi pokušao da unapredi posao. Predložio je upravnom odboru kupovinu mašina kako se trska više ne bi prodavala u snopovima, već prerađivala.
Posao je tada bio izuzetno unosan. Zaposleno je pedeset žena, dok je oko stotinu ljudi radilo na trskarištu, gde se trska klasirala. Proizvodnja je išla dobro sve do 1990. godine.
Krovovi u Italiji i na Belom Dvoru
Kasnije su počeli da rade i krovove od trske. Usavršavao se u Italiji, gde je godinu dana, sa još osam ljudi iz Belog Blata, radio na objektima u Lignanu. Radili su i vile na Siciliji, na jugu Italije.
Radio je i u Beogradu, na objektu na Belom dvoru, gde je, pre dvadeset godina, sa ekipom uklonio stari i postavio novi krov na kući koja je sagrađena pre oko sto pedeset godina.
Privatna firma i težak zanat
Devedesetih godina, nakon 38 godina radnog staža, kao ratni invalid upućen je u penziju. Dve godine bio je na birou, a otkaze su dobili i njegovi sinovi koji su radili sa njim. Nakon toga osnovali su privatnu firmu i kupili dve mašine u Makedoniji.
I danas rade, ali u manjem obimu. Od trske se izrađuju ograde, suncobrani, obloge za zidove, štitnici od sunca.
Posla ima povremeno, a po potrebi se zapošljavaju radnici na određeno vreme. Mladih koji žele da nauče ovaj zanat ima jako malo.
„To je težak rad. Trska je jako težak posao“, kaže Fero Straka jedan od poslednjih trskara iz Belog Blata, svedočeći o zanatu koji je nekada hranio stotine porodica u ovom kraju.
