Kako se navodi u saopštenju koje prenosi agencija TASS, za razliku od velikih jezičkih modela koji mogu da izraze određene emocije, novi sistem koristi više parametara koji dinamički simuliraju delovanje ljudskih hormona i neurotransmitera.
Svaka rečenica koju korisnik izgovori tokom komunikacije sa robotom prolazi kroz modul, gde se procenjuje njen uticaj na nivoe digitalnih „hormona“ i „neurotransmitera“, čime se oblikuje dalje ponašanje veštačke inteligencije.
Modul omogućava i preventivno povećavanje ili smanjivanje nivoa određenih digitalnih „hormona“, promenu njihove međusobne kombinacije i mešanje različitih emocija, kao i prilagođavanje načina izražavanja u muškom ili ženskom stilu.
„U našem sistemu ponašanje virtuelnog sagovornika menja se na osnovu interakcija i akumuliranog iskustva. Na primer, oštra i netaktična opaska može da izazove iritaciju jezičkog modela, dok ponovljeni sukobi povećavaju njegovu unutrašnju opreznost. Nasuprot tome, ljudska podrška i dobronamernost postepeno mogu da obnove poverenje modela“, objasnio je rukovodilac projekta i vanredni profesor na Katedri za bezbednost informacionih sistema Univerziteta u Samari Roman Olin.
On je naglasio da jednostavno izvinjenje ne mora biti dovoljno da se promeni ponašanje modela nakon neprijatne komunikacije, već da je za to potrebna drugačija i postepena interakcija.
Prema njegovim rečima, širok spektar emocija, od radosti praćene potisnutom tugom do zadržavanja naklonosti uprkos uvredi, može da se odrazi na način govora, stepen otvorenosti i spremnost veštačke inteligencije da nastavi komunikaciju. Na taj način, odgovori modela dobijaju prepoznatljivije karakterne osobine.
Kako se ističe, ovakav razvoj mogao bi da bude koristan u oblastima u kojima su empatija, saosećanje i razmena povratnih informacija važni za komunikaciju između ljudi i digitalnih asistenata.
Interfejs softverskog modula prikazuje promene unutrašnjih parametara i omogućava vizuelno praćenje uticaja pojedinačnih rečenica na dalji tok razgovora između čoveka i robota.
Programeri navode da sistem može da se poveže sa različitim jezičkim modelima i digitalnim asistentima, uključujući i one koji rade bez internet konekcije.
Prototip modula već je testiran, a naredna faza razvoja obuhvatiće unapređenje njegove digitalne „hormonske pozadine“ i dodavanje novih komponenti.
Naučnici sa Samarskog univerziteta navode da im nije poznat raniji razvoj sličnog sistema u svetu i da nameravaju da nastave istraživanja u tom pravcu.
