Pravo glasa ima gotovo 160 miliona birača, koji odlučuju da li će Lula, koji je na čelu države od 2023. godine, osvojiti četvrti predsednički mandat ili će vlast preuzeti Bolsonaro, predstavnik desnice i politički saveznik američkog predsednika Donalda Trampa.
U prvom krugu izbora, održanom 4. oktobra, Bolsonaro je osvojio 47,03 odsto glasova, dok je Lula dobio 45,16 odsto, pa nijedan kandidat nije uspeo da obezbedi apsolutnu većinu potrebnu za pobedu u prvom krugu.
Prema anketama objavljenim uoči glasanja, razlika između kandidata je u granicama statističke greške. Istraživanja instituta Datafolha i Quaest davala su Bolsonaru blagu prednost, ali su oba kandidata ostala veoma blizu, što ukazuje na neizvestan ishod izbora.
Kampanju su obeležile rasprave o rastu troškova života, bezbednosti, korupciji i ekonomskom pravcu zemlje. Lula je isticao socijalne programe i zaštitu Amazonije, dok je Bolsonaro obećavao oštriji pristup borbi protiv kriminala i bliže odnose sa Vašingtonom.
Izbori se prate i zbog mogućih posledica po političke odnose u Latinskoj Americi, gde bi pobeda Bolsonara označila zaokret Brazila udesno, dok bi Lulin reizbor značio nastavak sadašnjeg političkog kursa.
