Ovakvi krugovi najlakše se primećuju na livadama, travnjacima i šumskim proplancima, naročito krajem leta i tokom jeseni, kada vlažno vreme pogoduje pojavi pečuraka.
Na prvi pogled deluje neobično: desetine pečuraka pojavljuju se duž zamišljene kružne linije, dok je sredina često gotovo prazna. Međutim, ono što vidimo iznad zemlje samo je mali deo mnogo većeg organizma.
Krug zapravo počinje ispod zemlje
Pečurka koju vidimo iznad trave predstavlja plodonosno telo gljive. Njen glavni deo nalazi se u zemlji i sastoji se od mreže veoma tankih niti koje čine micelijum.
Kako objašnjava Kraljevsko hortikulturno društvo, RHS, micelijum pojedinih gljiva postepeno se širi od početne tačke prema spolja. Vremenom deo u sredini slabi ili odumire, dok se aktivni deo gljive nastavlja širiti na obodu. Kada nastupe odgovarajući uslovi, upravo duž tog spoljnog ruba izbijaju pečurke i tako nastaje prepoznatljiv krug.
Jedna od najpoznatijih vrsta koja može da formira ovakve prstenove jeste Marasmius oreades, ali ona nije jedina. Više različitih vrsta gljiva može da raste na ovaj način.
Zato se prsten ne pojavljuje svake godine na potpuno istom mestu. Kako se micelijum širi, krug postaje sve veći.
RHS navodi da se kod pojedinih kolonija granica prstena može pomerati približno 30 centimetara godišnje, dok velike kolonije na pogodnim terenima mogu opstati veoma dugo. U Kew Gardens navode da veličina prstena može biti svojevrstan pokazatelj njegove starosti – neki veliki prstenovi mogu biti stari decenijama, pa čak i vekovima.
Zašto je trava oko pečuraka ponekad tamnija
Prsten ne mora uvek da se prepozna samo po pečurkama. Ponekad se na travnjaku prvo vidi kružna linija izrazito zelene trave.
Dok gljiva razgrađuje organski materijal u zemljištu, oslobađaju se hranljive materije koje trava može da iskoristi, pa na pojedinim delovima postaje bujnija i tamnija.
Kod nekih vrsta događa se i suprotno. Gust micelijum može da oteža prolazak vode kroz zemljište, pa deo trave može da se osuši i dobije braon boju. Zbog toga vilinski prsten ponekad izgleda kao kombinacija tamnozelene, suve trave i pečuraka raspoređenih duž ivice.
Zašto ih najčešće primećujemo u jesen
Micelijum se u zemlji može nalaziti tokom cele godine, iako ga uopšte ne primećujemo.
Pečurke se pojavljuju tek kada temperatura, vlaga i drugi uslovi postanu povoljni za stvaranje plodonosnih tela. Zbog toga su kišni periodi krajem leta i tokom jeseni posebno pogodni za otkrivanje ovakvih krugova.
Woodland Trust navodi da se vilinski prstenovi najčešće mogu uočiti u šumama i na travnatim površinama, a posebno nakon vlažnog vremena krajem leta i početkom jeseni.
Od vila koje plešu do „veštičjih krugova“
Pre nego što je bilo poznato kako se gljive šire kroz zemljište, neobični pravilni krugovi vekovima su budili maštu ljudi.
U engleskom i keltskom folkloru verovalo se da na tim mestima vile ili vilenjaci tokom noći igraju u krugu, pa je otuda nastao naziv „fairy ring“ – vilinski prsten.
Priče nisu svuda bile iste. U nemačkom folkloru ovakva mesta povezivana su sa vešticama, dok su u pojedinim austrijskim predanjima postojale priče da su krugove na zemlji ostavljali zmajevi svojim vatrenim repovima.
Woodland Trust navodi i stara upozorenja da čovek ne bi trebalo da kroči unutar vilinskog kruga jer bi mogao da ostane zarobljen u svetu vila.
Danas znamo da iza neobičnog prizora ne stoje ni vile ni veštice, već izuzetno zanimljiv način na koji gljiva raste i traži nove izvore hrane.
Ipak, kada se usred jesenje livade pojavi gotovo savršen krug pečuraka, nije teško razumeti zašto je ovaj prizor nekada bio dovoljan da nastanu priče koje su se prenosile generacijama.
