Tuja je jedna od biljaka koje gotovo svakodnevno viđamo u dvorištima, parkovima i oko kuća, najčešće kao gustu zelenu ogradu. Njena pravilna forma, gusto grananje i činjenica da tokom cele godine zadržava zelenu boju učinili su je jednim od omiljenih izbora za uređenje prostora. A iza tog poznatog izgleda krije se biljka zanimljive istorije i brojnih osobina.
Tuja pripada četinarima iz porodice čempresa, a postoji više vrsta i sorti koje se razlikuju po veličini, obliku i brzini rasta. Neke ostaju relativno niske i pogodne su za manje vrtove, dok druge mogu izrasti u veoma visoka stabla. Upravo zbog dobre podnošljivosti orezivanja, tuje se često oblikuju i sade u pravilnim nizovima, pa osim dekorativne imaju i praktičnu ulogu – mogu pružiti privatnost i zaštitu od vetra.
Zanimljivo je da naziv tuja potiče od grčke reči povezane sa mirisnim biljkama i tamjanom, dok su pojedine vrste kroz istoriju imale različite namene. Biljka je bila poznata i starosedeocima Severne Amerike, gde su se pojedini delovi nekih vrsta tradicionalno koristili u različite svrhe. Zbog toga se tuja pominje i u pričama o narodnoj upotrebi lekovitog bilja, iako to ne znači da je bezbedno koristiti je samostalno kao lek.
Posebnu pažnju privlači njen karakterističan miris, koji potiče od etarskih ulja i drugih jedinjenja prisutnih u biljci. Upravo zbog njihovog sastava, tuja nije biljka sa kojom bi trebalo eksperimentisati u vidu čajeva, tinktura ili drugih preparata za unutrašnju upotrebu. Njena vrednost danas se pre svega vidi u hortikulturi i pejzažnom uređenju, gde je cenjena zbog otpornosti, dugotrajne zelenosti i mogućnosti oblikovanja.
