Žir koji padne ispod hrasta ne mora tu i da ostane. Sojka može da ga pokupi, odnese dalje i zakopa kao zalihu hrane. Ako ga kasnije ne pojede ona ili neka druga životinja, dobija priliku da proklija.
To je jedan od načina na koje se hrastovi šire izvan prostora neposredno oko stabla sa kog je žir pao.
Veza između sojke i hrasta toliko je značajna da se ističe i u projektima posvećenim prirodnoj obnovi hrastovih šuma.
Prepoznaje se po plavim detaljima na krilima
Sojka pripada porodici vrana, ali se izgledom lako izdvaja od svojih tamnijih srodnika.
Veći deo tela ima ružičastosmeđe nijanse, dok se na krilima nalazi upečatljivo plavo perje prošarano crnim prugama. Ima crn rep, bele detalje na krilima i belu površinu iznad repa, koja se naročito primećuje u letu.
Često ćemo je čuti pre nego što je ugledamo. Njeno glasanje je prodorno i kreštavo, a ume i da oponaša zvuke drugih ptica.
Jesen je vreme za pravljenje zaliha
Sojka se hrani različitim šumskim plodovima, semenkama i insektima, ali žirevi imaju posebno mesto u njenim jesenjim pripremama.
Prikupljenu hranu raspoređuje u skrovišta, najčešće je zakopavajući u zemlju, mada deo može da ostavi i u pukotinama drveća.
Britanska ornitološka organizacija BTO navodi da pojedinačna sojka tokom jeseni može da prikupi i uskladišti oko 5.000 žireva. To nije broj koji važi za svaku pticu, ali pokazuje koliko obiman može da bude njen posao.
Većinu žireva skriva na udaljenosti od nekoliko stotina metara od mesta prikupljanja, dok neke može da odnese i kilometrima dalje.
Kako od skrovišta nastaje mladi hrast
Sojka se vraća svojim zalihama i koristi ih kao hranu. Ipak, ne budu svi žirevi ponovo pronađeni i pojedeni.
Oni koji ostanu u zemlji mogu da proklijaju i razviju se u mlade hrastove. Svaki zakopani žir neće postati drvo, za to su potrebni odgovarajući uslovi i opstanak mlade biljke, ali deo zaliha dobija upravo takvu priliku.
Sojka tako povezuje dva mesta: hrast sa kog uzima plod i prostor na kom bi mogao da izraste novi. Njena potraga za hranom istovremeno postaje i prenošenje semena.
Pamćenje joj pomaže da pronađe skrivenu hranu
Pravljenje zaliha ima smisla samo ako ptica kasnije može da ih pronađe.
Sojke se pri povratku do skrovišta oslanjaju i na uočljive detalje u okolini. BTO navodi da im viši orijentiri mogu biti posebno korisni jer ih opalo lišće, rastinje ili sneg teže zaklanjaju.
Zato neiskorišćene žireve ne treba posmatrati kao dokaz da sojka jednostavno „zaboravlja sve što sakrije“. Ona pronalazi deo svojih zaliha, dok ono što ostane može da dobije sasvim drugačiju ulogu u šumi.
Jesenja šetnja otkriva njen mali posao
Sojka je oprezna ptica koja se često zadržava blizu zaklona. U jesen je lakše zapaziti dok traži žireve i preleće između drveća. Može se videti u šumama, ali i u parkovima i većim vrtovima sa zrelim stablima.
