Iako to nije medicinski izraz, iza ove narodne izreke je jednostavno objašnjenje: supa organizmu istovremeno obezbeđuje tečnost, so i određene hranljive materije, pa može biti koristan deo obroka kada smo iscrpljeni ili nemamo veliki apetit.
Posebno se često pominje pileća supa. Njena osnovna prednost je što je topla, lako se konzumira i sadrži vodu i elektrolite, dok meso i povrće mogu da obezbede proteine, vitamine i minerale. Kada smo prehlađeni ili se oporavljamo od bolesti, topla tečnost može prijati, a para i toplota mogu privremeno pomoći i kod osećaja zapušenosti nosa.
Supa može biti korisna i kada je organizam izgubio više tečnosti, na primer nakon blažeg znojenja, ali ne treba je posmatrati kao zamenu za oralne rastvore za rehidrataciju ili medicinsku infuziju. Kod ozbiljne dehidratacije, povraćanja ili proliva potrebna je odgovarajuća medicinska procena.
Ipak, nadimak „prirodna infuzija“ dobro opisuje ono zbog čega je supa vekovima ima posebno mesto u domaćoj kuhinji – jednostavan je način da u jednom toplom obroku unesemo tečnost, malo soli i hranljive sastojke. Zato se i danas, kada nas obori prehlada ili iscrpljenost, tanjir domaće supe često čini kao upravo ono što nam je potrebno.
