Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave predstavlja praznik ljubavi prema sopstvenom narodu, tradiciji i identitetu, ali i podsećanje na cenu koju su prethodne generacije platile za slobodu.
Dodik je u kolumni za Medijski sistem Republike Srpske – Srna , povodom praznika, koji se obeležava 15. septembra, centralna svečanost organizovana je u Banjaluci dan ranije, u saradnji vlada Republike Srpske i Srbije. Dodik je pozvao građane da istaknu zastave, naglasivši da to ne treba da bude poruka protiv bilo koga, već izraz poštovanja prema sopstvenoj istoriji i pripadnosti.
„Zastavu treba podići zbog nas“
Dodik je poručio da zastavu treba podići visoko zbog svih koji su je nosili preko Kajmakčalana, čuvali u vremenima kada nije bilo bezbedno isticati je i učestvovali u stvaranju Republike Srpske.
Prema njegovim rečima, trobojku treba isticati i zbog Srbije, koja je danas sposobna da bude oslonac srpskom narodu bez obzira na to gde živi, ali i zbog budućih generacija kojima bi trebalo ostaviti snažnije Srbiju i Republiku Srpsku.
On je ocenio da Dan srpskog jedinstva nije vezan samo za jedan datum, već da predstavlja sećanje na sve kroz šta je srpski narod prošao kako bi danas mogao slobodno da istakne svoju zastavu.
„Srpska zastava nikada nije bila samo komad platna. U njoj su naši porazi i pobede, grobovi i krštenja, crkve i ognjišta, oni koji su pod njom ginuli i deca koja će je nositi kada nas više ne bude“, naveo je Dodik.
Govoreći o simbolici crvene, plave i bele boje, Dodik je podsetio na Kosovo, Solunski front, ustanke, stradanja, Koridor i stvaranje Republike Srpske. Kako je istakao, te boje za njega predstavljaju vekove borbe jednog naroda da, uprkos istorijskim iskušenjima, sačuva sopstveni identitet.
Sećanje na proboj Solunskog fronta
Praznik se obeležava 15. septembra, na dan kada je 1918. godine počeo proboj Solunskog fronta. Dodik je podsetio na srpske vojnike koji su, posle povlačenja preko Albanije, boravka na Krfu, gladi, bolesti i velikih gubitaka, krenuli u borbu za oslobođenje zemlje.
Upravo zbog toga, prema njegovim rečima, ovaj praznik ne predstavlja izraz mržnje prema drugima, već ljubavi prema sopstvenom narodu i svesti o žrtvama podnetim za pravo na ime, veru, pismo, zemlju i zastavu.
Dodik je naglasio da su se kroz istoriju menjale države, carstva, granice i ideologije, ali da su ostali jezik, tradicija i svest o tome šta za srpski narod znači sloboda.
Drina kao veza, a ne zid
Govoreći o odnosima Srbije i Republike Srpske, Dodik je ocenio da Drina predstavlja administrativnu granicu, ali da nije uspela da razdvoji ljude povezane jezikom, verom, običajima, porodičnim uspomenama i osećajem pripadnosti.
„Ona nije rez na srpskom nacionalnom biću. Ona je njegova kičma“, poručio je Dodik.
Podsetio je da je odluka o zajedničkom obeležavanju Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave doneta 2020. godine. Prema njegovoj oceni, u novijoj istoriji nije bilo mnogo perioda u kojima su odnosi Srbije i Republike Srpske bili sadržajniji i neposredniji nego danas.
Veliku zaslugu za takve odnose, kako je naveo, ima predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
„Republika Srpska za Srbiju nije teret“
Dodik je istakao da je Vučić razumeo nešto što, prema njegovim rečima, ranije nije uvek bilo podrazumevano u Beogradu – da Republika Srpska nije teret, neprijatna tema niti „rođak kojeg se setimo samo na praznik“.
„Republika Srpska je deo života srpskog naroda. Razumeo je i da administrativne granice treba poštovati, ali da one ne moraju biti zidovi“, naveo je predsednik SNSD.
Kao primere povezivanja naveo je izgradnju puteva i mostova, saradnju škola, bolnica, univerziteta i kulturnih ustanova, zajedničke projekte, ekonomsku saradnju i pomoć lokalnim zajednicama.
Takav pristup, kako je ocenio, ne podrazumeva rušenje granica niti negiranje političke stvarnosti, već izgradnju veza koje ljude sa obe strane Drine približavaju kroz saradnju.
„Kada je teško Srpskoj, Srbija to oseća. Kada Srbija jača, Srpska je sigurnija“, poručio je Dodik, dodajući da odnosi Beograda i Banjaluke na taj način prevazilaze protokol i postaju izraz odnosa jednog naroda prema sebi.
Jedinstvo ne znači ukidanje granica
Dodik smatra da je Vučić pokazao političku širinu razumevši da nacionalno jedinstvo ne podrazumeva ukidanje granica, već prevazilaženje otuđenosti.
Granice su se, naveo je, kroz istoriju menjale i često su ih određivali drugi, ali su pripadnost, pamćenje, jezik, vera i porodica opstajali. Zastavu je zbog toga opisao kao jedan od najsnažnijih simbola veze među Srbima, bez obzira na to da li žive u Banjaluci, Beogradu, Trebinju, Novom Sadu, Istočnom Sarajevu, Nišu ili van regiona.
Podsetio je i na Vučićevu izjavu sa obeležavanja ovog praznika 2023. godine da srpski narod može da živi u više država, ali da ima jednu zastavu. Dodik smatra da ta poruka opisuje politiku koja ne poziva na menjanje granica, već insistira na tome da one ne mogu da ponište identitet.
Na kraju je poručio da patriotizam ne bi trebalo da se završi isticanjem trobojke. Kako je naglasio, budućim generacijama nije dovoljno ostaviti samo zastavu već i zemlju u kojoj će želeti da žive.
Centralna svečanost povodom Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave najavljena je za 14. septembar u Sportskoj dvorani „Borik“ u Banjaluci, dok se sam praznik obeležava 15. septembra.
