Danas je čokolada svakodnevna stvar. Početkom 20. veka nije bila ni približno tako dostupna, a domaća proizvodnja tek je pravila prve korake.
Jedno od imena koje se najčešće vezuje za taj početak jeste Kosta Šonda. Porodica Šonda bavila se trgovinom, a u njihovoj ponudi nalazili su se kakao, bombone, praline i drugi proizvodi koji su tada za veliki broj Beograđana još bili novina. Kosta Šonda ubrzo je otišao korak dalje.
Fabrika na donjem Dorćolu
Godine 1902. na donjem Dorćolu otvorena je fabrika u kojoj su se proizvodili kakao, čokolada i bombone.
Za tadašnji Beograd to nije bio mali poduhvat. Industrija se tek razvijala, a otvaranje fabrike zahtevalo je ozbiljno ulaganje, radnike i opremu koja se nije lako nabavljala.
Fabrika je radila na porodičnom imanju u delu grada oko današnjih ulica Cara Uroša i Solunske.
Tako je Dorćol, mnogo pre nego što je postao jedan od najživljih delova savremenog Beograda, imao fabriku iz koje su izlazile domaće čokolade i bombone.
„Olga“ je postala najpoznatije ime
Nekoliko godina kasnije pojavila se čokolada koja će ostati najpoznatiji proizvod fabrike. Nosila je ime „Olga“.
Bila je to mlečna čokolada proizvedena 1907. godine, a ime je dobila po najmlađoj ćerki Koste Šonde.
U vreme kada nije postojala velika ponuda domaćih slatkiša, „Olga“ je brzo postala prepoznatljiva.
Pažnja se nije obraćala samo na ukus. Pakovanja i reklame bili su važan deo prodaje, a proizvodi fabrike predstavljani su i van Srbije.
Posao nije stao posle smrti osnivača
Kosta Šonda umro je 1910. godine, ali fabrika je nastavila da radi. Posao su preuzeli njegovi naslednici, među kojima se posebno izdvojio Mihajlo Šonda.
Proizvodnja se širila, a fabrika je zapošljavala sve veći broj radnika. Šonde su rano shvatile i koliko reklama može da utiče na prodaju. Njihovi oglasi pojavljivali su se u štampi, a proizvodi su se promovisali na načine koji su za tadašnje vreme bili prilično moderni.
Čokolada i fudbalske sličice
Jedan od zanimljivijih primera bile su sličice fudbalera koje su se dobijale uz čokoladu. Kupci su ih skupljali i lepili u albume, a uz određene kolekcije bile su vezane i nagrade.
Takav način promocije danas deluje sasvim poznato, ali je u Beogradu tog vremena bio prilično nov. Fabrika Šonda nije se zato pamtila samo po čokoladi, već i po načinu na koji je svoje proizvode približavala kupcima.
Porodica je ostavila trag i van fabrike
Mihajlo Šonda bio je uključen i u druge poslove u Beogradu. Njegovo ime vezuje se za bioskop „Koloseum“ na Terazijama, dok je porodica pomagala i različite dobrotvorne aktivnosti.
Imali su veze i sa fudbalom, koji je u to vreme postajao sve popularniji. Fabrika je tridesetih godina poklonila srebrni pehar namenjen tadašnjem prvaku države.
Tako se priča o čokoladi sa Dorćola vremenom proširila i na druge delove gradskog života.
Rat je prekinuo jednu uspešnu priču
Fabrika je teško stradala tokom Drugog svetskog rata. Bombardovanje Beograda 1941. godine pogodilo je i ovaj deo grada, a proizvodnja nikada nije nastavila da se razvija kao pre rata.
Mihajlo Šonda stradao je 1944. godine, tokom bombardovanja Beograda. Nakon rata porodična imovina je nacionalizovana i time je praktično završeno jedno poglavlje koje je trajalo nekoliko decenija.
Dorćol je ostao, fabrika nije
Na mestu nekadašnje fabrike danas nema pogona iz kojih izlaze čokolade. Taj deo Dorćola potpuno je promenio izgled, ali je ime Koste Šonde sačuvano kroz skver koji danas nosi njegovo ime.
