Neke kroz našu zemlju samo prolaze, neke se ovde zadržavaju da pronađu hranu i predahnu, dok druge upravo u Srbiji provode deo ili čitavu zimu.
Zašto ptice odlaze?
Zima nije jedini razlog. Za ptice je presudna dostupnost hrane. Kada temperature padnu, insekti, semenke i drugi izvori hrane postaju sve ređi, pa selidba omogućava pticama da prežive nepovoljan period. Zanimljivo je da se neke vrste tokom godine kreću hiljadama kilometara, a pritom uspevaju da pronađu ista ili veoma slična područja na kojima su njihovi preci već boravili.
Jedno od najvažnijih mesta za takav predah u Srbiji jeste Slano Kopovo kod Novog Bečeja. Ovo nekadašnje korito Tise danas je jedno od najznačajnijih staništa ptica u zemlji i nalazi se na Ramsarskoj listi vlažnih područja od međunarodnog značaja. Tokom jesenje seobe ovde se okupljaju ždralovi, guske, patke i druge vodene ptice, a u periodima najintenzivnije migracije na ovom području može da se pojavi i do 20.000 jedinki različitih vrsta dnevno.
Posebno su impresivni ždralovi. Njihovo veliko jato lako se može primetiti na otvorenom nebu, a karakteristični glasovi često stignu do posmatrača pre nego što se ptice uopšte pojave na horizontu. Slano Kopovo je upravo zbog svog položaja, otvorenih vodenih površina, hrane i mira važno odmorište na njihovom dugom putu. Za neke od njih to nije samo usputna stanica – sever Srbije predstavlja važno područje za odmor i zimovanje.
A migracija nije jedini razlog zbog kojeg se u narednim nedeljama isplati pogledati u nebo. Srbija je dom za više od 300 vrsta ptica, a kraj avgusta i početak septembra posebno su pogodni za posmatranje manjih ptica pevačica. Kako jesen odmiče, sve više pažnje privlače veće vrste, među kojima su čaplje, guske i ždralovi. U našoj zemlji postoji i 42 područja od međunarodnog značaja za ptice.
