Danas se nepotrebnih stvari oslobađamo bez mnogo razmišljanja, ali ranije su pojedini predmeti imali snažnu simboliku. Povezivani su sa porodičnim blagostanjem, uspomenama, protokom vremena i novcem.
Reč je o narodnim običajima i verovanjima, a ne o pravilima zasnovanim na naučnim dokazima. Ipak, njihovo značenje otkriva kako su se prethodne generacije odnosile prema hrani, porodici i imovini.
Hleb se nije olako bacao
Hleb je u tradicionalnoj kulturi predstavljao mnogo više od osnovne namirnice. Smatran je simbolom života, obilja i sigurnosti doma, zbog čega je njegovo bacanje doživljavano kao nepoštovanje hrane i porodičnog blagostanja.
Kada bi se osušio, koristio se za pripremanje prezli ili drugih jela, dok su se ostaci davali životinjama i pticama. Iza ovog običaja nalazila se i praktična potreba da se hrana ne rasipa.
So kao simbol blagostanja
So je nekada bila znatno vrednija i teže dostupna nego danas. Zbog toga je u različitim običajima povezivana sa obiljem, zaštitom i gostoprimstvom.
Postojalo je verovanje da so ne treba pozajmljivati ili iznositi iz kuće, jer se time simbolično odnose sreća i blagostanje. Ukoliko bi se ipak davala drugome, ponegde se vodilo računa o načinu na koji se predaje.
Porodične fotografije čuvale su uspomene
Stare fotografije roditelja, baka, deka i drugih članova porodice pažljivo su čuvane, čak i kada su bile oštećene ili izbledele. Smatralo se da ih ne treba cepati, spaljivati ili bacati.
Iako fotografija nema moć da donese sreću ili nesreću, ovaj običaj pokazuje koliko su porodica, preci i uspomene imali važno mesto u životu ljudi.
Sat je predstavljao vreme provedeno u domu
Pokvaren sat nije se uvek odmah izbacivao. Najpre se nosio na popravku jer je simbolično povezivan sa vremenom, životom i godinama provedenim u jednoj kući.
Posebno se izbegavalo lomljenje sata u ljutnji. Danas postoji i praktičan razlog da se stari sat pažljivo odloži: ukoliko ima bateriju ili elektronske delove, ne bi trebalo da završi u običnom kućnom otpadu.
Stari novčanik nije ostavljan potpuno prazan
Za novčanik su bila vezana verovanja o novcu, zaradi i porodičnom blagostanju. Kada bi se stari menjao novim, u novi novčanik prebacivao se makar jedan novčić ili novčanica.
Verovalo se da stari novčanik ne treba odmah baciti prazan jer bi se tako simbolično mogao prekinuti priliv novca. Zbog toga se promena novčanika obavljala uz mali ritual kojim se prizivao nastavak blagostanja.
Bez obzira na to da li u ovakva verovanja verujemo, iza mnogih se nalazi razumna poruka: hranu ne treba rasipati, uspomene treba čuvati, a predmete koji još mogu da posluže ne treba odmah bacati.
