Nostalgija za letom često zapravo nije nostalgija za godišnjim dobom. Nedostaje nam osećaj koji smo vezivali za leto: više slobodnog vremena, manje obaveza, spontanost, druženja i osećaj da negde možemo da odemo bez mnogo planiranja. Zato povratak u svakodnevicu ponekad deluje kao nagli prelaz iz jednog života u drugi.
Psiholozi nostalgiju ne posmatraju nužno kao nešto negativno. Ona može da bude način na koji povezujemo prošla iskustva sa sadašnjim trenutkom. Problem nastaje kada stalno upoređujemo sadašnjost sa onim što je bilo i zaključimo da „više ništa nije kao pre“. Umesto toga, korisnije je zapitati se šta nam tačno nedostaje iz leta. Ako su to druženja, možemo ih organizovati i tokom jeseni. Ako je to priroda, možemo pronaći nove načine da provodimo vreme napolju. Ako je to osećaj slobode – možda nam upravo on pokazuje da nam je potrebno više odmora i prostora za sebe.
Važno je i da ne pokušavamo odmah da potisnemo uspomene. Fotografije, muzika, mirisi ili neka letnja rutina mogu da probude emocije, ali to ne znači da moramo da živimo u prošlosti. Možemo ih pretvoriti u mali ritual – sačuvati fotografije, zapisati najlepše trenutke ili napraviti spisak stvari koje želimo da ponovimo sledećeg leta. Na taj način nostalgija prestaje da bude samo osećaj gubitka i postaje podsetnik na ono što nam je važno.
