Procida je najmanje naseljeno ostrvo Napuljskog zaliva i zauzima manje od četiri kvadratna kilometra. Dovoljno je mala da se veliki deo ostrva obiđe peške, a umesto velikih turističkih kompleksa, ovde se smenjuju stara naselja, male luke, plaže i kuće u žutoj, roze, plavoj i narandžastoj boji.
Najpoznatiji prizor nalazi se u Marini Corricella.
Šarene kuće iznad ribarske luke
Marina Corricella je najstarije ribarsko naselje na ostrvu.
Kuće su poređane jedna iznad druge poput amfiteatra okrenutog prema moru, dok se ispred njih nalaze mala luka, ribarski čamci i mreže.
Posebno je zanimljivo što u ovom delu ostrva nema automobilskog saobraćaja. Do luke se silazi peške kroz stepenice i uske prolaze između kuća.
Upravo taj deo Procide najčešće završava na razglednicama i fotografijama sa ostrva.
Boje fasada nisu jedina stvar koja privlači pažnju. Kuće su nastajale postepeno, prilagođavajući se strmom terenu, pa između njih prolaze stepenice, lukovi, terase i prolazi koji stvaraju gotovo lavirint.
Iznad šarenih kuća nalazi se potpuno drugačija Procida
Ako se iz Corricelle krene uzbrdo, stiže se do Terra Murate, najstarijeg istorijskog dela ostrva.
Naselje se nalazi na najvišoj tački Procide, oko 90 metara iznad mora, a vekovima je bilo prirodno zaštićeno strmim liticama i zidinama.
Odavde se pruža širok pogled na more i Napuljski zaliv.
Jedna od najpoznatijih građevina je Palazzo d’Avalos, podignut u 16. veku. Nekadašnja palata kasnije je pretvorena u zatvor, koji je radio sve do druge polovine 20. veka.
U Terra Murati nalazi se i opatija San Michele Arcangelo, jedan od važnijih istorijskih objekata na ostrvu.
Ostrvo koje je završilo i na filmu
Procida je svojim izgledom privlačila pisce i filmske autore mnogo pre nego što je postala popularna među turistima.
Italijanska književnica Elsa Morante smestila je na ostrvo radnju romana „Arturovo ostrvo“, a Procida je poslužila i kao kulisa za filmove.
Jedna od njenih najpoznatijih plaža, Pozzo Vecchio, postala je posebno poznata zahvaljujući filmu „Poštar“ iz 1994. godine. Zbog toga je danas mnogi nazivaju jednostavno – Plaža Poštara.
Procida je 2022. godine bila i Italijanska prestonica kulture, što je dodatno skrenulo pažnju na malo ostrvo koje je dugo ostajalo u senci poznatijih suseda.
Ostrvo koje ne traži mnogo planiranja
Na Pročidi nema potrebe za dugim vožnjama između znamenitosti.
Od Marine Grande, u koju stižu trajekti iz Napulja i Pozuolija, može se krenuti prema Terra Murati, zatim spustiti do Corricelle i nastaviti prema plažama.
Na drugom kraju ostrva nalazi se Chiaiolella, još jedna mala marina sa plažama i restoranima.
Procida je mostom povezana i sa malim ostrvom Vivara, zaštićenim prirodnim područjem koje predstavlja potpuno drugačiju, zelenu stranu ovog dela Napuljskog zaliva.
Manje poznata od svojih suseda
Kapri je decenijama sinonim za luksuzni italijanski odmor, dok je Iskija poznata po termalnim izvorima, hotelima i plažama.
Procida je ostala znatno manja i jednostavnija.
Ovde je glavni doživljaj šetnja kroz uske ulice, silazak do ribarske luke, pogled sa Terra Murate i kuće čije se pastelne fasade ogledaju u moru.
Možda upravo zato Procida ostavlja drugačiji utisak od mnogo poznatijih ostrva u njenom susedstvu – dovoljno je mala da se upozna bez žurbe, a dovoljno neobična da njene šarene kuće teško ostanu nezapažene.
