Posebno je zanimljivo što mnogi ljudi namerno zamišljaju iste scenarije iz noći u noć kako bi lakše zaspali. To može biti izmišljeni razgovor, susret sa određenom osobom, putovanje, neka romantična situacija ili potpuno izmišljena priča. Kada se scenario ponavlja, postaje poznat i predvidiv, pa umu ne zahteva mnogo napora da ga prati.
Upravo ta predvidivost može imati umirujući efekat. Kada se nalazimo između budnosti i sna, pažnja postepeno slabi, a ponavljanje jednostavnog mentalnog sadržaja može da posluži kao svojevrsna mentalna rutina pred spavanje. Slično je kao kada neko sluša istu muziku ili čita nekoliko stranica knjige svake večeri, jer poznat sadržaj ne zahteva intenzivno razmišljanje.
Ali, nisu svi scenariji koje vrtimo u glavi prijatni. Nekada ponavljamo svađu, analiziramo tuđu poruku ili pokušavamo da pronađemo pravi odgovor koji smo mogli da kažemo. Tada se više ne radi samo o opuštajućoj mašti, već o ruminaciji, ponavljanom razmišljanju o problemu bez dolaska do rešenja. Takvo razmišljanje može dodatno da nas razbudi i oteža uspavljivanje.
Zanimljivo je i to da tišina pred spavanje daje mozgu prostor da se pozabavi stvarima koje su tokom dana bile potisnute u drugi plan. Zato se nekada čini da problemi postanu mnogo veći upravo kada legnemo.
Zato nije neobično ako pred spavanje vodimo zamišljene razgovore, pravimo različite verzije budućnosti ili iznova gledamo isti film u glavi. Sve dok su ti scenariji prijatni i pomažu da se opustimo, mogu biti samo deo naše večernje rutine.
Problem nastaje kada misli postanu toliko intenzivne da redovno sprečavaju san, izazivaju uznemirenost ili nas satima drže budnim. Tada može pomoći jednostavna rutina pred spavanje, zapisivanje obaveza i briga na papir, smanjenje vremena pred ekranom i tehnike opuštanja.
