Lenjivac se ne kreće sporo zato što je „lenj“. Njegov organizam je prilagođen životu sa vrlo malo energije, a čak i varenje jednog lista može da traje nedeljama.
Veći deo ishrane lenjivaca čine listovi, mladi izdanci i drugi delovi biljaka. Takva hrana ne donosi mnogo energije, a istovremeno je zahtevna za varenje.
Listovi sadrže dosta celuloze, pa lenjivci imaju složen sistem varenja u kojem mikroorganizmi pomažu razlaganje biljnog materijala.
Hrana se vari veoma sporo
Kod lenjivca se sve odvija drugačijim tempom nego kod većine sisara. Hrana može da ostane u njegovom probavnom sistemu nedeljama, a varenje jednog lista može da potraje i do 30 dana. Njihov stomak je veliki u odnosu na telo, a biljni materijal u njemu se polako razgrađuje i fermentiše.
Sporo kretanje nije slučajnost
Pošto iz hrane dobijaju relativno malo energije, lenjivci moraju pažljivo da je troše. Zbog toga se kreću polako, dugo odmaraju i većinu vremena provode na granama. Svaki nepotreban pokret značio bi dodatnu potrošnju energije koju njihov organizam teško nadoknađuje.
Njihov spor način života zato nije mana, već prilagođavanje uslovima u kojima žive.
Čak i u toalet idu veoma retko
Sporo varenje ima još jednu zanimljivu posledicu. Lenjivci se uglavnom spuštaju sa drveta da obave nuždu svega jednom nedeljno. Za životinju koja gotovo ceo život provodi u krošnjama, to je jedan od retkih trenutaka kada napušta sigurnost grana.
Njihov način života možda deluje neobično spor, ali iza toga postoji vrlo jednostavna logika – kada iz hrane dobijaš malo energije i variš je nedeljama, svaki pokret zaista ima cenu.
