Koliko neko zarađuje ne govori uvek dovoljno o tome koliko mu novca zaista ostaje. Upravo na primeru Minhena nemački stručnjaci ukazuju na problem nacionalne statistike, koja pri određivanju rizika od siromaštva koristi isti prag bez obzira na to da li čovek živi u jednom od najskupljih gradova zemlje ili u mestu sa znatno nižim troškovima.
Najveću razliku pravi stanovanje. Najnovije analize pokazuju da jedna prosečna porodica u Minhenu za kiriju stana može da izdvoji više od 40 odsto raspoloživog prihoda.
Kada 1.900 evra ne znači ono što izgleda na papiru
U Nemačkoj se osobom izloženom riziku od siromaštva smatra neko čiji je prihod manji od 60 odsto srednjeg, odnosno medijalnog prihoda stanovništva.
Prema podacima nemačkog Saveznog zavoda za statistiku, ta granica je za samca u 2025. iznosila oko 1.446 evra neto mesečno, dok je za domaćinstvo sa dvoje odraslih i dvoje dece mlađe od 14 godina bila 3.036 evra.
Ispod te granice nalazilo se 16,1 odsto stanovništva Nemačke, odnosno približno 13,3 miliona ljudi.
Problem je što takva računica ne pokazuje koliko se troškovi života razlikuju od grada do grada.
Sociolog Samuel Jalalian sa Univerziteta Ludvig Maksimilijan u Minhenu za Münchner Merkur navodi jednostavan primer: osoba može da prima 1.900 evra neto i da formalno bude znatno iznad granice rizika od siromaštva, ali ako za stan u Minhenu izdvaja 1.300 evra, za sve ostalo joj ostaje samo 600 evra.
Takva osoba neće se pojaviti među statistički ugroženima, iako nakon plaćanja stanarine može imati manje raspoloživog novca od nekoga ko zvanično spada u kategoriju ljudi u riziku od siromaštva, ali živi u znatno jeftinijem delu zemlje.
Jalalian zbog toga smatra da se problem siromaštva u Minhenu može sistematski potcenjivati.
Porodicama kirija odnese više od 40 odsto prihoda
Da nije reč samo o teorijskom primeru pokazuju i novi podaci o cenama stanovanja.
Prema analizi portala Immowelt, tročlana porodica u Minhenu sa jednim zaposlenim sa punim i drugim sa skraćenim radnim vremenom raspolaže prosečnim neto prihodom od oko 5.094 evra mesečno.
Prosečna topla kirija za stan od 90 kvadratnih metara u toj računici iznosi 2.146 evra.
To znači da samo stanovanje odnosi oko 42,1 odsto porodičnog prihoda.
Od 107 nemačkih gradova obuhvaćenih analizom, upravo je u Minhenu opterećenje porodica troškovima stanovanja bilo najveće.
Razlika između nemačkih gradova najbolje se vidi kada se Minhen uporedi sa Wolfsburgom. Za stan iste veličine tamo je u istoj analizi računata topla kirija od 978 evra, odnosno svega 17,7 odsto porodičnog prihoda.
Drugim rečima, dve porodice sa relativno visokim primanjima mogu imati sasvim različit životni standard samo zbog mesta u kojem žive.
I grad Minhen upozorava na opterećenje stanovnika
Problem visokih troškova stanovanja vidi se i u podacima samog grada.
U gradskom istraživanju gotovo svaki peti ispitanik naveo je da više od 40 odsto prihoda domaćinstva odlazi na stanovanje. Grad prelazak granice od 40 odsto smatra kritičnim, a najveće opterećenje imaju domaćinstva sa nižim prihodima.
Još detaljnija analiza gradskih podataka pokazala je da među ispitanim podstanarima prosečno opterećenje kirijom i pratećim troškovima iznosi 32,7 odsto prihoda. Više od četvrtine izdvajalo je najmanje 40 odsto, dok je 12,1 odsto davalo čak polovinu ili više svog prihoda za stanovanje.
Minhen pritom nije grad bez siromaštva samo zato što je bogat.
Prema poslednjem velikom gradskom izveštaju o siromaštvu, prihodi oko 266.000 stanovnika, odnosno približno svakog šestog stanovnika Minhena, bili su ispod lokalno posmatrane granice siromaštva.
Grad navodi i da su posebno ugroženi samohrani roditelji, porodice sa troje ili više dece, osobe sa invaliditetom i stariji građani.
Siromaštvo koje se ne vidi na prvi pogled
U Minhenu problem često nije vidljiv na način na koji ljudi zamišljaju siromaštvo.
Jalalian ukazuje da neki građani prvo odustaju od restorana, bioskopa, putovanja i drugih aktivnosti, dok drugi svoju finansijsku situaciju pokušavaju da sakriju ili na kraju napuštaju grad.
Zbog toga bogatstvo Minhena može da stvori paradoksalnu sliku: visoke plate, veliki broj dobro plaćenih poslova i snažna privreda postoje istovremeno sa ljudima kojima posle kirije ostaje vrlo ograničen budžet.
Podaci za čitavu Nemačku pokazuju koliko je pitanje stanovanja važno. Tokom 2025. godine 11,2 odsto stanovništva zemlje bilo je preopterećeno troškovima stanovanja prema evropskim statističkim kriterijumima.
Minhen zato pokazuje koliko broj na platnoj listi može da zavara.
Plata koja bi u jednom delu Nemačke omogućila sasvim pristojan život, u gradu sa najskupljim stanovanjem može značiti potpuno drugačiju svakodnevicu. Kada se najpre plati krov nad glavom, tek tada se vidi koliko novca za život zaista ostaje.
