Kako je najavio, od oktobra bi pacijentima trebalo da bude dostupna i najsavremenija onkološka terapija.
Nova mera pojeftinjenja lekova stupila je na snagu 17. avgusta, a prema Tasićevim rečima, država je za njeno sprovođenje izdvojila 3,7 milijardi dinara. Na taj način više od dva miliona hroničnih bolesnika moći će da dođe do savremenih lekova uz znatno manju participaciju.
Tasić je za Tanjug rekao da je Srbija time napravila još jedan korak ka standardima najrazvijenijih zdravstvenih sistema, ocenjujući da ova mera pokazuje i zdravstvenu i socijalnu odgovornost države.
Kako je objasnio, prethodnih desetak godina ulagano je u opremanje zdravstvenih ustanova, savremenu dijagnostiku i terapiju, ali i edukaciju lekara, a sada je cilj da najsavremeniji lekovi budu dostupni što širem krugu građana.
Prema njegovim rečima, pojedini pacijenti su ranije za terapiju morali da izdvajaju i nekoliko stotina evra. Kao primer je naveo lekove koji su koštali do 6.000 dinara, dok će sada participacija za njih iznositi između 600 i 1.100 dinara.
Među terapijama koje su obuhvaćene merom nalaze se i dva leka za hroničnu srčanu slabost. Tasić je naveo da se oni koriste i kod pacijenata sa dijabetesom i hroničnom bubrežnom slabošću, a da su kod pojedinih lekova indikacije proširene i na ova oboljenja.
Posebno je naglasio da nije reč o privremenoj akciji, već o trajnoj meri.
Pacijenti će lekove dobijati na recept, zbog čega, kako je naveo, nema potrebe za pravljenjem zaliha, već će terapiju moći redovno da preuzimaju u apotekama u količini koja im je potrebna.
Kao jedan od najvećih izazova zdravstvenog sistema Tasić je izdvojio dostupnost najnovijih inovativnih lekova za lečenje malignih bolesti.
Prema njegovim rečima, od oktobra bi trebalo da počne primena najsavremenijih onkoloških terapija, koje bi trebalo da budu dostupne većem broju pacijenata.
Tasić je ocenio da bi se time napravio veliki pomak u oblasti u kojoj su terapije često veoma skupe, a lečenje dugotrajno i zahtevno.
Govoreći o drugim aktivnostima Ministarstva zdravlja, naveo je da je posebna pažnja u prethodnom periodu bila usmerena na primarnu i sekundarnu prevenciju kardiovaskularnih bolesti kroz Karavan zdravlja, kao i na program povratka srpskih lekara iz dijaspore.
Kako je rekao, zdravstveni radnici koji žive i rade u inostranstvu pokazali su veliko interesovanje za povratak u Srbiju.
Ministarstvo, prema njegovim rečima, radi i na programu transplantacije organa, kao i na novim merama prevencije različitih hroničnih bolesti.
U pripremi su pravilnici i protokoli za skrining na dijabetes, dok se razmatra i rano otkrivanje povišenog holesterola kod predškolske dece kako bi se faktori rizika prepoznali što ranije.
Cilj je, naveo je Tasić, da se deca kod koje se uoče određeni faktori rizika na vreme uključe u posebne programe praćenja i prevencije.
Istovremeno se radi na strategiji za retke bolesti i strategiji za hronične nezarazne bolesti, kao i na registru malignih bolesti kod dece.
Tasić je poručio da se kroz ove programe nastoji da zdravstveni sistem, osim lečenja, mnogo veću pažnju posveti i prevenciji i ranom otkrivanju bolesti.
