Na prvi pogled, prva osoba može delovati odlučnije i samouverenije. Međutim, istraživanja o ljudskom rasuđivanju i predviđanju pokazuju da upravo druga vrsta odgovora može da krije mnogo sofisticiraniji način razmišljanja.
Ljudi koji dobro procenjuju složene situacije ne posmatraju svet samo kroz „da“ ili „ne“. Češće razmišljaju o tome koliko je nešto verovatno i spremni su da promene procenu kada dobiju nove informacije.
Zato reči poput „sigurno“, „nikada“, „nemoguće“ i „nema šanse“ koriste mnogo opreznije.
Nije slabost reći „možda“
U svakodnevnom govoru nesigurnost često pogrešno povezujemo sa neznanjem.
Osoba koja kaže „postoji velika verovatnoća“ može zvučati manje odlučno od nekoga ko tvrdi da će se nešto „definitivno“ dogoditi.
Ali ostavljanje prostora za grešku može biti znak kvalitetnijeg rasuđivanja.
Umesto: „To nema šanse da uspe“, precizniji način razmišljanja bio bi:
„Mislim da su šanse male, ali postoje okolnosti koje bi mogle da promene ishod.“
Razlika nije samo u izboru reči. U drugom slučaju osoba ostavlja mogućnost da nove činjenice promene njen zaključak.
Šta su pokazali „superprediktori“
Jedan od najzanimljivijih primera dolazi iz projekta Good Judgment Project, velikog istraživačkog programa u kojem su hiljade ljudi predviđale ishode političkih i ekonomskih događaja.
Među učesnicima se izdvojila mala grupa izuzetno uspešnih prognozera, kasnije nazvanih superprediktori.
Njihova posebnost nije bila u tome što su uvek znali pravi odgovor. Naprotiv – bili su veoma dobri u procenjivanju verovatnoće različitih ishoda.
Umesto da razmišljaju samo „dogodiće se“ ili „neće se dogoditi“, davali su procene poput 60, 70 ili 80 odsto i menjali ih kada bi se pojavile nove informacije.
Istraživanja Good Judgment Projecta pokazala su da su među njihovim važnim osobinama bili otvorenost prema drugačijim argumentima, spremnost na preispitivanje sopstvenih stavova i razmišljanje u verovatnoćama.
Promeniti mišljenje nije poraz
U tome se krije još jedna zanimljiva osobina. Ljudi koji sopstvena uverenja ne tretiraju kao nepromenljive istine lakše priznaju da nova činjenica menja situaciju.
Ako su juče nečemu davali 70 odsto šanse, a danas se pojave novi podaci, mogu procenu da spuste na 40 odsto bez osećaja da su „izgubili raspravu“.
Upravo takvo aktivno otvoreno razmišljanje povezano je sa uspešnijim predviđanjem i kvalitetnijim procenama. Istraživanja superprediktora pokazala su da su se oni dobro pokazivali i na drugim testovima konzistentnosti i kvalitetnog rasuđivanja.
Zato obratite pažnju kada neko kaže „verovatno“
Naravno, to ne znači da je svako ko često govori „možda“ automatski inteligentan, niti da pametni ljudi nikada ne iznose čvrste tvrdnje.
Mnogo je važnije zašto neko ostavlja prostor za sumnju. Ako osoba kaže „verovatno“, zato što razume da nema sve informacije, razmatra više mogućnosti i spremna je da promeni zaključak kada se pojave novi dokazi, to može biti znak razvijenog rasuđivanja.
Zato sledeći put kada neko umesto kategoričnog „sigurno“ kaže „mislim da je verovatno, ali mogu da grešim“, nemojte odmah pomisliti da nije siguran u sebe.
Možda upravo pažljivije razmišlja od osobe koja je u sve potpuno uverena.
