Nakon decenija nemilosrdnih diktata estetske industrije, delovalo je da društvo konačno sazreva. Pokret telesne pozitivnosti uspeo je da u medijski prostor uvede raznolikost, učeći nas da obline i višak kilograma više nisu greh, niti razlog za demonizaciju kakvu pamtimo iz mračnih faza pop-kulture s početka dvehiljaditih. Naizgled smo počeli da gradimo zdraviji i saosećajniji odnos prema sopstvenom odrazu u ogledalu.
Ubrzo se javio i još pragmatičniji, ali ne i realističan fenomen, telesna neutralnost. Ovaj koncept nas je pozvao da prestanemo sa opsesivnim opterećivanjem izgledom, navodeći nas da na sopstveno telo ne gledamo ni sa obožavanjem ni sa mržnjom, već kao na funkcionalno „vozilo“ koje nosi naš duh i omogućava nam fizičko ispoljavanje u svetu. Delovalo je da je konačno napravljen korak ka trajnom oslobađanju od nametnutih kompleksa.
Iluzija progresivnosti i „čarobni napitak“ koji je promenio sve
Međutim, u svetu u kom je telo nažalost i dalje podložno trendovima, na mala vrata se potkrao ozempik, lek namenjen obolelima od dijabetesa, koji je u javnosti ubrzo promovisan kao čarobni napitak i najlakša prečica do drastičnog gubitka kilograma.
Pripadnici svetskog džet-seta, pa čak i glasne nekadašnje zagovornice ljubavi prema sopstvenom telu, praktično su preko noći promenili svoju konstituciju, otkrivajući koliko je dojučerašnja progresivnost zapravo bila krhka.
Iako je reč o medikamentu čija masovna zloupotreba otvara dubinska moralna pitanja o našoj nespremnosti da se posvetimo umerenosti i zdravim navikama, veći problem leži u eri uticaja u kojoj živimo.
Iako termin influensing nije postojao pre nekoliko decenija, poznate ličnosti su odvajkada bile upravo to, uticajne figure koje kroje javno mnjenje i oblikuju doživljaj lične vrednosti kod publike. Najveće žrtve ove iznenadne promene paradigme ponovo su mladi, posebno devojčice i devojke koje se od malih nogu socijalizuju da svoju vrednost mere kroz pojavnost, i to u uzrastu kada njihov prefrontalni korteks još nije u potpunosti razvijen.
Opasna tišina pod izgovorom obzira
Uprkos pomacima na polju samopercepcije i porastu samopouzdanja među ženama, bitka evidentno nije izvojevana. Zbog toga je nemoguće oćutati kada se izuzetno uticajne i voljene mlađe umetnice, poput Arijane Grande i Džene Ortege, u javnosti pojavljuju u alarmantno mršavim izdanjima.
U ovom kontekstu, poziv da se ne komentarišu ženska tela postaje podmukao štit. Podrazumeva se da niko ne treba da daje opaske na račun nečije težine iz malicioznosti, puke radoznalosti ili pakosti.
Međutim, ovde je reč o specifičnom spletu okolnosti u kom govorimo o idolima mlade demografije sa nepreglednom medijskom platformom. Kada reč i pojava vodećih zvezda mogu direktno uticati na zdravlje miliona devojčica, više nije reč o tračarenju, već o odgovornosti i širem kontekstu u kom svi zajedno učestvujemo.
U eri interneta i neprekidnog, surovog posmatranja žena pod lupom, nije iznenađenje da mlada osoba skrene s koloseka i donese pogrešne odluke, često nesvesna njihovih dalekosežnih posledica. Zato je sa decom i omladinom neophodno neprekidno razgovarati; ne sa pozicije stroge kontrole i osude, već kroz pažljivo uočavanje obrazaca ponašanja, komentara i načina na koji doživljavaju svet oko sebe.
Naš zadatak je da naučimo kako da ponudimo razumevanje i pravovremenu, blagu pomoć čim uočimo prve znake krize, pre nego što trend ponovo postane dijagnoza.
