Većina ljudi bar povremeno pritisne „snooze“ i vrati se pod pokrivač. Problem nastaje kada se to ponavlja nekoliko puta, jer telo svaki put ponovo pokušava da uđe u san, a zatim ga novi alarm naglo prekida.
Mozak ponovo pokušava da zaspi
Kada nakon prvog alarma ponovo sklopimo oči, san koji sledi uglavnom je kratak i isprekidan. Telo nema dovoljno vremena da prođe kroz normalan ciklus sna, pa se nakon sledećeg alarma možemo probuditi još više omamljeni.
Upravo zato se nekada dešava da se posle 20 minuta odlaganja alarma osećamo lošije nego kada smo ga prvi put čuli.
Stručnjaci zato savetuju da alarm, kad god je moguće, namestimo za vreme kada zaista moramo da ustanemo.
Kako objašnjava dr Den Arili, ako treba da ustanemo u sedam, a alarm podesimo mnogo ranije samo da bismo ga nekoliko puta odložili, telo dobija pomešane signale – čas treba da se probudi, čas ponovo pokušava da zaspi.
Tih deset minuta ne može da zameni pravi san
Odlaganje alarma ne može da nadoknadi nedostatak sna tokom noći. Mnogo više znači da legnemo dovoljno rano i pokušamo da ustajemo približno u isto vreme.
Naravno, povremeno pritiskanje dugmeta za odlaganje alarma neće napraviti veliku razliku. Ali ako se svako jutro budite tek nakon trećeg ili četvrtog alarma, možda problem nije u samom buđenju, već u tome što vašem telu jednostavno nedostaje sna.
Zato, koliko god primamljivo zvučalo još „samo pet minuta“, ponekad je lakše ustati odmah nego nekoliko puta započinjati buđenje ispočetka.
