Prema podacima Evropske agencije za životnu sredinu (EEA), nestašica vode je tokom najmanje jednog tromesečja 2023. godine pogodila 28 odsto teritorije Evropske unije i 32 odsto njenog stanovništva.
Kada se posmatra duži period, u proseku oko 30 odsto teritorije EU i trećina njenog stanovništva svake godine osete neki oblik nedostatka vode.
Uprkos tome što je ukupno zahvatanje vode u Evropskoj uniji smanjeno tokom prethodnih decenija, površina pogođena nestašicom nije se značajnije smanjila.
Kipar i Malta pod najvećim pritiskom
Problem nije isti u svim delovima Evrope.
Prema EEA, Kipar i Malta suočavaju se sa najizraženijom sezonskom nestašicom vode među članicama Evropske unije. Veliki pritisak tokom proleća i leta beleže i Grčka, Rumunija, Portugal, Italija i Španija.
Posebno je osetljiv jug Evrope, gde se u letnjim mesecima istovremeno smanjuju raspoložive količine vode, a raste potrošnja zbog poljoprivrede, turizma i potreba stanovništva.
Evropska agencija za životnu sredinu upozorava da nestašica vode više nije prolazni problem vezan samo za pojedinačne sušne godine. Sve češći periodi visokih temperatura i manjka padavina dodatno povećavaju pritisak na postojeće izvore.
Sušno proleće dodatno pogoršalo situaciju
Ova godina donela je nove razloge za zabrinutost. Podaci evropske službe Kopernikus pokazuju da je proleće 2026. u većem delu Evrope bilo sušnije nego što je uobičajeno.
Manjak padavina bio je posebno rasprostranjen tokom marta, dok su u aprilu najizraženije sušne prilike zabeležene u zapadnoj i centralnoj Evropi.
Austrija i Češka imale su najsušnije proleće od početka svojih nacionalnih merenja – u Austriji od 1857, a u Češkoj od 1961. godine.
Situaciju su tokom leta dodatno otežale visoke temperature. Kopernikus je objavio da je jun 2026. doneo snažan toplotni talas i rekordno visoke temperature u zapadnoj Evropi, dok je suvo zemljište dodatno povećalo rizik od suše.
Problem nije samo koliko vode imamo
Evropske institucije sve više upozoravaju da odgovor na nestašicu vode nije samo pronalaženje novih izvora, već i promena načina na koji se postojeće količine koriste.
Velike količine vode u Evropi odlaze na poljoprivredu, proizvodnju energije, industriju i javno vodosnabdevanje. Kada vode nema dovoljno, posledice se ne osećaju samo u domaćinstvima.
Evropska agencija za životnu sredinu upozorava da nedostatak vode može da smanji poljoprivredne prinose i poveća troškove proizvodnje, dok termoelektrane i hidroelektrane u takvim uslovima mogu da proizvode manje električne energije.
To znači da problem vode vremenom može da se odrazi i na cenu hrane, energetiku i poslovanje kompanija koje u proizvodnji koriste velike količine ovog resursa.
EU postavila cilj za 2030. godinu
Evropska komisija je zbog sve većeg problema pokrenula Strategiju otpornosti na vodu.
Jedan od glavnih ciljeva je da se do 2030. godine efikasnost korišćenja vode u Evropskoj uniji poveća za najmanje 10 odsto.
Plan podrazumeva smanjenje gubitaka iz vodovodne mreže, modernizaciju zastarele infrastrukture i korišćenje novih tehnologija koje bi omogućile preciznije praćenje potrošnje.
Evropska komisija želi i da države više ulažu u ponovnu upotrebu vode i da se količine koje se već nalaze u sistemu koriste racionalnije.
Nestašica vode postaje evropski problem
Brojke za sada ne znače da Evropi preti scenario u kojem će čitav kontinent jednostavno „ostati bez vode“. Problem je mnogo složeniji.
Vode će u pojedinim delovima biti dovoljno, dok će druge oblasti tokom leta i dugih sušnih perioda imati sve veće poteškoće da zadovolje potrebe stanovništva, poljoprivrede i privrede.
Ono što pokazuju podaci evropskih institucija jeste da nestašica vode više nije tema koja se tiče samo Španije, Italije, Grčke ili drugih zemalja Mediterana.
Sušna 2026. godina pokazuje da se sa istim problemom sve češće suočavaju i centralni i zapadni delovi Evrope. Zbog toga voda, resurs koji se dugo uzimao zdravo za gotovo, postaje jedno od važnijih ekonomskih i ekoloških pitanja evropskih zemalja.
