Državna sekretarka u Ministarstvu nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Marija Gnjatović rekla je za Radio Beograd da se zakon priprema u skladu sa evropskim standardima, a da je njegov glavni cilj da građane zaštiti od mogućih zloupotreba veštačke inteligencije.
Kako je objasnila, novi propisi ne bi trebalo značajno da promene dostupnost AI alata koje ljudi već svakodnevno koriste. Promene će se pre svega odnositi na pravila njihove upotrebe i odgovornost onih koji ih razvijaju ili primenjuju.
Jedna od najvažnijih novina odnosiće se upravo na sadržaj napravljen uz pomoć veštačke inteligencije.
Prema najavi Gnjatović, korisnik će morati da bude obavešten ako su fotografija, video ili audio koji gleda ili sluša nastali uz pomoć AI ili su naknadno izmenjeni tim alatima. Slična pravila transparentnosti već predviđa evropski Akt o veštačkoj inteligenciji.
Ipak, smatra da sama oznaka neće biti dovoljna. Uz primenu zakona biće potrebna i edukacija građana kako bi bolje razumeli na koji način AI sistemi rade i kako donose rezultate i preporuke.
„Osnovni princip i evropskog akta i našeg zakona je da čovek ostaje u centru donošenja odluka“, poručila je Gnjatović.
Posebna pravila važiće za sisteme koji nose veći rizik. Za njih će biti potrebna dokumentacija o načinu rada, praćenju njihove tačnosti i mogućim posledicama njihove primene. Ranije je najavljeno i da će AI sistemi biti razvrstavani prema stepenu rizika, dok će za one visokog rizika postojati poseban registar.
Još se radi i na tome ko će sve biti zadužen za kontrolu primene zakona. Prema dosadašnjim najavama, u nadzoru bi trebalo da učestvuje tržišna inspekcija, dok se institucionalni model još razrađuje. Planirano je i regulatorno telo koje će pratiti sisteme i modele koji se koriste na tržištu Srbije.
Gnjatović je naglasila da Srbija ovim propisom želi da napravi ravnotežu između zaštite građana i daljeg razvoja domaćih tehnoloških kompanija i startapa. Zakon bi, prema najavljenom roku, trebalo da bude usvojen do decembra 2026. godine.
