Prema godišnjem izveštaju Međunarodne organizacije rada, tokom 2025. godine bez posla je bilo oko 67 miliona mladih između 15 i 24 godine, odnosno 12,4 odsto. Dve godine ranije ta stopa je iznosila 12,3 odsto.
Iako razlika ne deluje velika, mnogo više govori podatak da više od 257 miliona mladih širom sveta ne radi, ne školuje se i nije uključeno u stručnu obuku. To je oko petine mladih.
Situacija se pogoršala u osam od 11 svetskih regiona. Sporiji privredni rast, geopolitičke tenzije i manje novih radnih mesta učinili su da mladi sve teže dolaze do prvog ozbiljnog zaposlenja.
Najteže na Bliskom istoku i u severnoj Africi
Najviše mladih bez posla ima u arapskim zemljama, gde stopa nezaposlenosti iznosi 26,2 odsto, dok je u severnoj Africi nešto niža – 22,6 odsto.
Međutim, problem nije zaobišao ni razvijenije zemlje. U Severnoj Americi nezaposlenost mladih porasla je sa 8,3 odsto u 2023. na 9,8 odsto u 2025. godini, dok je u severnoj, južnoj i zapadnoj Evropi bez posla bilo oko 15 odsto mladih.
Jasno je da ni viši životni standard više ne znači da će mladi lako i brzo pronaći prvi posao.
Veštačka inteligencija menja tržište rada
Uz sve to, tržište rada menja i sve šira primena veštačke inteligencije.
Procene pokazuju da 6,1 odsto poslova koje trenutno obavljaju mladi od 15 do 29 godina spada među zanimanja koja bi AI mogao najviše da promeni.
To ne znači da će svi ti poslovi nestati, ali bi i manji broj ugašenih radnih mesta mogao da pogodi veliki broj mladih. Ako bi nestalo deset odsto najugroženijih poslova, oko 5,6 miliona mladih moglo bi da ostane bez zaposlenja ili da potraži drugo zanimanje.
Istovremeno, raste potreba za stručnjacima u nauci, inženjerstvu, zdravstvu i informacionim tehnologijama.
Poslova, dakle, i dalje ima, ali se menjaju znanja i veštine koje poslodavci traže. Upravo tu će mladi u narednim godinama morati najbrže da se prilagođavaju.
U siromašnijim zemljama mladi često prihvataju bilo kakav posao
U zemljama sa nižim prihodima problem izgleda nešto drugačije. Mladi često nemaju luksuz da dugo čekaju bolju priliku, pa prihvataju posao koji im se ponudi, čak i kada su uslovi loši.
Zbog toga gotovo devet od deset mladih radnika u zemljama sa niskim i nižim srednjim prihodima radi bez dovoljno sigurnosti i odgovarajuće socijalne zaštite.
To pokazuje da broj nezaposlenih ne govori baš sve. Neko može da ima posao, a da pritom nema siguran ugovor, redovna primanja ili izvesnost da će na tom radnom mestu ostati duže vreme.
Srbija problem nije ostavila samo na brojkama
Dok podaci iz sveta pokazuju koliko mladima postaje teško da dođu do prvog posla, u Srbiji već postoje programi namenjeni upravo onima koji se nakon školovanja teško uključuju na tržište rada.
Jedan od njih je „Garancija za mlade“, namenjena mladima koji nisu zaposleni, ne školuju se i nisu uključeni u obuke.
Cilj programa je da ne ostanu dugo između završene škole i prvog zaposlenja, već da u roku od četiri meseca dobiju ponudu za posao, praksu, nastavak školovanja ili stručnu obuku.
Više od 7.000 mladih već je dobilo posao
Do kraja 2025. godine kroz program „Garancija za mlade“ posao je pronašlo više od 7.000 mladih, pokazuju podaci Ministarstva za rad.
Program je počeo kao pilot-projekat, a plan je da od 2027. godine bude dostupan mladima širom Srbije.
Pored zaposlenja, mladima su na raspolaganju stručne prakse, dodatne obuke i podrška za samozapošljavanje, što im daje više mogućnosti da dođu do prvog radnog iskustva.
Šira slika tržišta rada pokazuje da je Srbija tokom 2025. godine imala oko 2,87 miliona zaposlenih, dok je ukupna stopa nezaposlenosti iznosila 8,7 odsto.
U trenutku kada Međunarodna organizacija rada upozorava da se položaj mladih pogoršava u većem delu sveta, takve mere postaju još važnije.
Prednost Srbije nije u tome što problema nema, već u tome što već postoje konkretni mehanizmi da mladi ne ostanu između završene škole i prvog posla.
