Iako niska temperatura usporava razmnožavanje mikroorganizama i čuva hranu od kvarenja, vremenom mogu da se promene njen ukus, miris, tekstura i nutritivni kvalitet.
Posebno je važno da se namirnice pravilno zapakuju. Hrana koja nije dobro zaštićena može da dobije suve, sivkaste ili beličaste površine nastale zbog gubitka vlage. Takva hrana uglavnom nije opasna za jelo ako je sve vreme bila pravilno zamrznuta, ali kvalitet može biti znatno lošiji.
Nije svaka namirnica ista
Rok čuvanja zavisi od vrste hrane. Meso, riba, kuvana jela, povrće i voće nemaju isti preporučeni period zamrzavanja. Na primer, masnije namirnice obično brže gube kvalitet jer masti vremenom mogu da užegnu, dok pojedine vrste mesa mogu da zadrže dobar kvalitet znatno duže.
Važno je i da zamrzivač održava stabilnu temperaturu od oko -18 °C. Često otvaranje vrata, pretrpavanje ili povremeno odmrzavanje mogu uticati na kvalitet hrane i skratiti period tokom kojeg će ona ostati u najboljem stanju.
Najveća greška je zaboraviti šta se nalazi unutra
Mnogi zamrzivač koriste kao svojevrsnu fioku – ubace ostatke ručka, meso ili povrće, a zatim mesecima kasnije više ne znaju kada je šta zamrznuto. Zato je korisno na ambalaži napisati naziv namirnice i datum zamrzavanja. Tako se lako može pratiti šta prvo treba potrošiti.
Hranu je najbolje zamrzavati u manjim porcijama i dobro zatvorenim kesama ili posudama namenjenim za zamrzavanje. To smanjuje kontakt sa vazduhom, sprečava isušivanje i olakšava kasnije odmrzavanje.
Dugo zamrznuto ne znači automatski i pokvareno
Jedna od najvažnijih stvari jeste razlika između bezbednosti i kvaliteta. Ako je hrana sve vreme bila pravilno zamrznuta na odgovarajućoj temperaturi, zamrzavanje zaustavlja rast većine bakterija. Međutim, kvalitet hrane može vremenom da opada.
Zato nije dobra navika da se namirnice čuvaju „dok god mogu“. Najbolje je zamrzivač organizovati tako da se starije namirnice troše prve, a novije ostavljaju za kasnije. Za meso se preporučuje da ne bi trebalo da stoji duže od 3-4 meseca u zamrzivaču.
