Najava mogućnosti preusmeravanja dela toka reke Ibar, o kojoj je govorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić u kontekstu poteza Prištine, otvara pitanje koje prevazilazi dnevnu politiku. Reč je o značaju strateških resursa – vode, energije i infrastrukture u složenim političkim odnosima Beograda i Prištine.
Čak i ukoliko ostane na nivou političke poruke, ova mogućnost ima značajnu težinu. Sistem Gazivode predstavlja jednu od ključnih tačaka vodne i energetske infrastrukture na Kosovu i Metohiji. Voda iz ovog akumulacionog jezera, pored toga što služi osnovnom vodosnabdevanju Prištine i okoline, od neprocenjive je važnosti za funkcionisanje energetskog sistema. Koristi se za proizvodnju električne energije u hidroelektrani, kao i za nužno rashlađivanje sistema u termoelektranama Obilić A i Obilić B.
Šta bi značio hipotetički scenario promene dotoka Ibra?
Efekti se ne bi odmah osetili zbog postojećih zaliha u samoj akumulaciji, ali već nakon nedelju dana nastupio bi prvi nivo uzbune. Priština bi morala naglo da preusmeri i optereti alternativna izvorišta poput Batlave i Badovca. Zatim, usledile bi ozbiljne restrikcije vode u Prištini, jer alternativni kapaciteti ne mogu da pokriju sve potrebe. Pravljenje kućnih zaliha među građanima potencijalno bi ubrzalo ovaj scenario. Priština bi tako mogla da se suoči sa katastrofalnom nestašicom vode dok bi rad Termoelektrane Kosovo B mogao biti obustavljen zbog nedostatka vode za hlađenje.
Glavni značaj ovog poteza je u tome što dolazi sa najvišeg državnog nivoa. Time predsednik Srbije Aleksandar Vučić jasno daje do znanja čime raspolaže Srbija i na koje je poluge pritiska spreman ukoliko se nastavi jednostrano delovanje Aljbina Kurtija. Upravo zbog toga Ibar i Gazivode nisu samo infrastrukturno, već i geopolitičko pitanje.
Suština predsednikove poruke zato možda nije u najavi neposrednog poteza, već u demonstriranju da Srbija raspolaže različitim instrumentima za zaštitu svojih interesa. U savremenoj geopolitici snaga se ne pokazuje upotrebom određenih poluga, već i sposobnošću da se one prepoznaju, sačuvaju i koriste kao sredstvo odvraćanja i pregovaranja.
U vremenu u kojem se geopolitika sve više vodi kroz energiju, vodu, infrastrukturu i ekonomsku međuzavisnost, sposobnost države da sagleda sve instrumente kojima raspolaže postaje važan deo njene političke snage.
Pored toga, geostrateški kontekst na međunarodnoj sceni ide u prilog ovoj opciji. Rastuće nezadovoljstvo Kurtijevim potezima prisutno je i u Vašingtonu još od prvog mandata Donalda Trampa. U slučaju podrške ili prećutne saglasnosti ključnih aktera međunarodne politike, ovakav potez Srbije je realno strategijsko oružje u zaštiti nacionalnih interesa.
