Visočka banja kod Arilja nije klasična banja. Nema velikih hotela, širokih šetališta ni uređenih kompleksa, već reku, stene, šumu i nekoliko mesta na kojima iz zemlje izbija topla mineralna voda.
Nalazi se u klisuri Velikog Rzava, u selu Visoka, na oko 600 metara nadmorske visine. Do nje se stiže kroz miran, prilično očuvan kraj, a sve ono zbog čega ljudi dolaze nalazi se praktično uz samu reku.
Topla voda tik uz Rzav
Mineralna voda izbija na više mesta. Negde se vide mehurići uz obalu, negde se pojavljuje u samom koritu, a deo izvora probija kroz stene iznad reke. Upravo zbog toga za neke od njih koristi se i naziv „viseće terme“.
Najzanimljiviji je kontrast, na svega nekoliko koraka imate hladnu vodu Velikog Rzava i mineralnu vodu zagrejanu na oko 27 stepeni.
U banju su dolazili još pre skoro jednog veka
Visočka banja nije mesto koje je postalo poznato tek zahvaljujući društvenim mrežama. Njenu vodu ljudi koriste decenijama, a organizovano korišćenje počelo je još 1936. godine.
Do izvora se nekada stizalo mnogo teže nego danas. Ljudi iz okolnih sela dobro su znali put do reke, dok je uređena staza iznad vodotoka napravljena tek 1997. godine. Danas se deo puta prelazi asfaltom, a do bazena vodi uređena staza sa drvenom galerijom.
Možda je upravo zbog takvog položaja Visočka banja dugo ostala po strani od poznatijih turističkih mesta, iako je u ariljskom kraju odavno dobro poznata.
Zbog čega ljudi dolaze u Visočku banju
Voda u Visočkoj banji spada u kalijum-magnezijum-hidrokarbonatne, oligomineralne i hipotermalne vode. Među meštanima se dugo govori o njenim blagotvornim svojstvima, pa su ljudi ovde tradicionalno dolazili i zbog različitih tegoba.
Ipak, za mnoge posetioce danas najveća vrednost ovog mesta nije samo u vodi. Kupanje na otvorenom, hladni Rzav na nekoliko metara od toplih izvora i gotovo netaknuta priroda dovoljan su razlog da se do Visoke krene i bez klasičnog banjskog odmora.
Očuvanost Velikog Rzava jedan je od razloga zbog kojih ovaj kraj poslednjih godina privlači sve više pažnje.
